BULEVAR

Ako se plašite letenja, možda je bolje da ipak preskočite ovaj tekst

Ilustracija

Najstrašniji deo letenja možda je činjenica da ste zatvoreni u velikoj limenoj kutiji sa krilima koja leti po nebu.

Dok letite nemate kontrolu nad letelicom i prepušteni ste ispravnosti mašine, pilotu i stanju aviona. Iako je broj nesreća sve manji i manji, treba biti spreman za sve situacije.

U slučaju da neki avion završi u zoni turbulencije, posao posade letelice je da održe sve putnike smirenim, jer je dovoljno teško spustiti avion pri teškim uslovima i bez preko 80 ljudi koji paniče. Ali, taj preporučeni mir ne mora uvek da vam pomogne u kriznim situacijama.

Ovo su činjenice koje verovatno niste znali, a ako se plašite letenja, možda je bolje da ipak preskočite ovo saznanje:

1. U trenutku pada aviona, u zavisnosti od brzine udarca, velike su verovatnoće da vaše telo eksplodira samo od sebe, znajući da se ljudsko telo sastoji od oko 70 odsto vode. Čak i da to nije slučaj, eksplozija samog aviona može da bude dovoljna.

2. Bezbednosni pojas nema nikakav držač za ramena. U toku sudara pri manjoj brzini, držači za ramena mogli bi da sačuvaju život, a povrede od ovog načina zaštite bi mogle samo da budu masnice na grudnom košu.

3. Bez pojasa koji pokriva ramena, jačina udara bi mogla da dovede do lomljenja vratnih pršljenova. Postoje verovatnoće i da u pravom smislu reči ostanete bez glave. U nekoliko izveštaja prisutna je informacija da se dešavalo da žrtve avionskih nesreća čak budu prepolovljene.

4. Prednji deo aviona mnogo gore podnosi štetu pri nesrećama nego zadnji. Zbog toga bi trebalo da raspored sedišta u avionu bude drugačiji. U ratnim avionima, raspored sedenja je obrnut, što je spaslo mnogo života.

5. Prsluci za spasavanje su tu najviše zbog toga da olakšaju ekipama za spasavanje pronalaženje preostalih tela nakon sudara.

6. U ratnom vazduhoplovstvu, obavezna procedura je uzimanje otiska stopala. Razlog za ovo je što su to najčešće jedini delovi koji ostanu prepoznatljivi posle sudara stopala, a na taj način su identifikovani nastradali vojnici.

7. Maske sa kiseonikom zapravo čine medveđu uslugu ako dođe do pada aviona. One su zapravo namenjene da se koriste kada avion pređe određenu visinu u toku leta i kada nestane pritiska u kabini. Nekad se desi da maske ispadnu tokom turbulencije, ali to je najčešće greška u sistemu.

8. Skoro svi avioni su proizvedeni po principu – što jeftinije. Što je manja cena nekog dela aviona, to se češće kupuje, piše Viralnova.

9. U toku pada, velika brzina vetra može da dovede do toga da sva odeća svih prisutnih jednostavno odleti.

10. Ukoliko preživite pad aviona u vodu, velike su šanse da se javi hipotermija, a u tim uslovima – uključujući hladnu vodu, u pitanju su sekunde. Ako vam se glava potpuno potopi pod vodom, to jako često dovodi do poremećaja funkcija mozga.

11. Zbog povišenog nivoa ugljen-dioksida u ozonskom omotaču češće su turbulencije, tvrde naučnici. Od početka vazduhoplovstva do danas, pojava turbulencije uvećala se za 40 odsto.

12. 80 odsto svih avionskih nesreća do sada su se desile pri uzletanju ili sletanju.

13. U slučaju požara u kabini, 90 sekundi je period za koji možete da se izvučete iz aviona pre nego što se sve sprži. Ako sedite više od 5 redova dalje od izlaza, statistički gledano su vam šanse za preživljavanje znatno manje.

14. Između 43 i 54 odsto pilota je priznalo da su zaspali dok su bili u pilotskoj kabini aviona. Trećina je priznala da su se često dešavalo da se probude u nekom trenutku leta i primete da i kopilot spava.

15. U toku pada pri velikoj brzini, usled velike dekompresije u kabini, većina putnika će se onesvestiti i pre udara.

16. Neretko razne avio kompanije smanjuju troškove tako što preskaču punjenje rezervoara. Jako često letelice kreću na put sa manje od preporučene količine goriva u rezervoaru.

Uprkos svim ovim činjenicama, jasno je da je putovanje vazduhom sada mnogo bezbednije nego što je ikada bilo.

Većina avionskih nesreća se može preživeti, a šanse da ćete doživeti avionsku nesreću u svom životu su između 1 i 6 u 11 miliona.

(Kurir, foto: pixabay)

Close