BULEVAR

Broj 7 je jedan od najmagičnijih i najsvetijih brojeva za koje ljudska vrsta zna: ZBOG ČEGA?

Ilustracija

Broj sedam je jedan od najmagičnijih i najsvetijih brojeva za koje ljudska vrsta zna, i neprekidno se ponavlja u svim religijskim tekstovima te stavlja na pijedestal. Zbog čega?

Pa, kao prvo, tu je njegova svakodnevna upotreba; u pitanju prost broj koji je ne samo Mersenov prost broj (2 na 3 − 1 = 7) nego dvostruki Mersenov prost broj pošto je broj 3, koji je njegov eksponent, takođe Mersenov prost broj. To nije njegov jedini značaj u matematici, ali nećemo sada ići u “sitna crevca” koja ionako malo ljudi razume.

Vavilonci, koji su inače obožavali činioce, podelili su nedelju na sedam dana (stoga: sedmica). Zašto? Zato što je bio u prostoj saglasnosti sa vremenskim intervalima između mesečevih mena.

Budući da je kalendar oduvek bio od suštinske važnosti u svim religijama (setite se samo koliko je Srpska pravoslavna crkva uporna u korišćenju julijanskog kalendara), podela na sedmice je bilo nešto što su religijski autori smatrali da zahteva kosmičko i natprirodno pojašnjenje.

Od “posebnog” broja do “magičnog” samo je jedan jedini, vrlo kratki korak, zbog čega je broj sedam stekao astro-teološki značaj. Rečju, postao je mit sam po sebi.

Još je arijevska Rg Veda opisivala sedam zvezda, sedam koncentričnih kontinenata i sedam tokova some (svete tečnosti koju su Arijevci pili tokom svojih obreda, i koju su sipali u ognjište u slavu boga Agnija).

Egipćani su verovali da postoji sedam puteva do nebesa, a novorođeni Buda je načinio sedam koračaja. Numerolozima je sedmica ključna jer označava stvaranje, pošto predstavlja zbir duhovnog broja tri i materijalnog broja četiri. Rim je pre republike imao sedam kraljeva, a sagrađen je na sedam brda.

Alhemičari su mislili (a možda i dalje misle) da postoji jasna paralela između sedam koraka koliko je trebalo načiniti do ulaza u Solomonov hram i sedam sukcesivnih etapa hemijskog i duhovnog pročišćenja.

Duga ima sedam osnovnih boja. U Iranu, mačke imaju sedam života. U Japanu, sedam bogova donosi sreću. Kod Jevreja, tradicionalni lek za groznicu je sedam trnova iz sedam palmi i sedam eksera iz sedam vrata.

Mistične merdevine u masoneriji, koje oni nazivaju “teološkim merdevinama, koje je Jakov u svojoj viziji video kako idu od zemlje do neba”, imaju sedam stupnjeva; ali, ovo nije nikakva njihova izmišljotina, pošto se to isto javlja još u antičkim vremenima. Na primer, u hramovima (ili pećinama)mitraističkih misterija, u kojima je postojalo sedam etapa ili stepenova inicijacije, postojale sumerdevine sa sedam stupnjeva (simboličnih kapija).

Sedam japanskih bogova sreće. Foto: Wikimedia Commons/Doctor Boogaloo

Sedam japanskih bogova sreće

Isto pronalazimo i u brahmanskim misterijama, gde te merdevine simbolišu sedam svetova hinduističkog univerzuma: najniža je “Zemlja”, a zatim slede “Svet ponovnog postojanja”, “Nebesa”, “Srednji svet”, “Svet rođenja” u kome se rađaju duše, “Palata blagoslovenih”, i konačno “Sfera istine” u kojoj prebiva Brahman.

Treba naglasiti da hinduistička filozofija govori i o postojanju multiverzuma (zbirci univerzuma), ideji koja je poslednjih decenija trend u naučnoj zajednici.

Bagavata Purana” napisana pre oko hiljadu godina pominje da između svakog univerzuma postoji sedam slojeva: zemlja, voda, vatra, vazduh, nebo, totalna energija i lažno sopstvo. (Bonus misao: isti spis u nastavku kaže da “postoji bezbroj univerzuma pored ovoga, i iako su svi oni neograničeno veliki, pomeraju se kao atomi u tebi, te si stoga i ti neograničen”.)

Sedmograni mač je jedna od najstarijih regalija japanske carske porodice. Na slici je replika u Koreji, pošto Japanci original drže skrivenim. Foto: Wikimedia Commons/hendry.iki.fi

Sedmograni mač je jedna od najstarijih regalija japanske carske porodice. Na slici je replika u Koreji, pošto Japanci original drže skrivenim

Pleme Kasija u Indiji veruje da je sedam božanskih žena izrodilo čitavo čovečanstvo. Hindusi takođe veruju u sedam svojih velikih mudraca, baš kao i Stari Grci što su verovali. Više hiljada godina stari Sedmograni mač koji predstavlja jedan od najbitnijih regalija japanske carske porodice ima – sedam grana.

U Evropi, pitagorejci su verovali da broj sedam simbolički ukazuje na jedinstvo Boga sa univerzumom. Irski mitski heroj Kuhulin imao je po sedam prstiju na svakoj šaci i stopalu, i po sedam zenica u svakom oku; imao je sedam godina kada je dobio svoje prvo oružje i porazio neprijateljske vojske; njegov sin je imao sedam godina kada ga je ovaj ubio.

Što se tiče judaizma i hrišćanstva, sedam samo potvrđuje svoju važnost. Bog je sedam dana stvarao svet; ubicu Kaina kazniće sa sedam različitih osveta; Noje dobija upozorenje o potopu sedam dana ranije, čeka sedam dana da pošalje drugi put pticu u potrazi za kopnom, a na barci – koja se skrasila na planini Ararat posle sedam meseci – prati ga sedam osoba. Solomon sedam godina gradi hram.

Faraonov san u biblijskoj Knjizi postanja je krcat sedmicama: sedam lepih i debelih krava biva pojedeno od strane sedam ružnih i mršavih krava, sedam klasova jedrih i lepih biva pojedeno od strane sedam klasova malih i šturih.

U Levitskom Zakoniku, tokom prinošenja životinjske žrtve radi pročišćenja od greha, potrebno je krv bika sedam puta poprskati pred Bogom. Pasha traje sedam dana. Menora, svećnjak koji je bio jedan od glavnih objekata u šatoru tokom lutanja Jevreja po pustinji, ima sedam krakova. Sedam sveštenika sa sedam truba obilaze sedam puta oko zidina Jerihona. Poslovice 9:1 kažu:“Premudrost sazida sebi kuću, i otesa sedam stupova”.

Isus Hrist kaže da, ako se neko pokaje, moraš mu oprostiti čak i sedam puta u istom danu, pa čak i sedamdeset puta sedam. U Jevanđelju po Mateju, Isus Hrist uspeva da nahrani četiri hiljade ljudi uz pomoć sedam hlebova i malo ribe, pa je još i preteklo sedam punih kotarica.

Sedam demona Isus isteruje iz Marije Magdalene. Bogorodica u rimokatoličkoj tradiciji ima sedamžalosti, ali i sedam radosti. Postoji sedam darova Svetoga Duha. Ne smemo zaboraviti da pomenemo ni sedam smrtnih grehova, niti sedam vrlina.

Jovanovo Otkrovenje” je strukturalno uvezano sa brojem sedam koji se ponavlja bezbroj puta. Prvo, u pitanju je navodna poruka upućena ka sedam hrišćanskih crkava koje predstavljaju sedam duhova i počinje kada se Isus javlja autoru okružen sa sedam svećnjaka i sa sedam zvezda u svojoj desnoj ruci.

Zatim su tu dva puta po sedam izvora svetlosti, sedam gorućih lampi ispred trona, jagnje sa sedam rogova i sedam očiju, sedam pečata od kojih poslednji krije sedam kazni koje donose sedam anđela koji trube u sedam truba. I tako dalje, i tako dalje.

U islamu postoji sedam nebesa, sedam različitih gradacija raja, odnosno sedam različitih stupnjeva u koje dobri odlaze posle smrti u zavisnosti od toga koliko su dobri bili. Pakao, sa druge strane, ima sedam kapija za sedam različitih sledbenika šejtana. Oko Kabe muslimani obilaze sedam puta.Ceremonija imenovanja deteta se održava sedmog dana od njegovog rođenja.

Što se savremenih spiritualnih pokreta tiče, pomenimo tek teozofiju kao verovatno najuticajniji u poslednja dva veka. Kao što možete da pretpostavite, broj sedam je u teozofskom učenju mističan i važan u ogromnoj meri. Između ostalog, oni veruju da postoji pet rasa ljudi te da će se još dve rase tek pojaviti (prema tome, ukupno sedam). Svaka rasa ima sedam podrasa, a svaka podrasa ima jošsedam grana.

Što se tiče odgovora na pitanje iz naslova, on verovatno glasi ne. Verovatno je samo u pitanju čudna i nerazumna ljudska fiksacija. Sa druge strane, ko zna.

(telegraf.rs)

Close