Da li je nepoznati kupac dao skoro pola milijarde dolara za falsifikat?!

Original ili ne?

foto: Reuters/Peter Nicholls

Gotovo pola milijarde dolara dao je nepoznati kupac za poslednju sliku velikog Leonarda da Vinčija koja je bila u privatnom vlasništvu.

Prodaji platna „Spasilac sveta“, koje je donedavno pripadalo ruskom biznismenu Dmitriju Ribolovljevu, prethodila je neviđena u umetničkom svetu pi-ar kampanja.

Mesec dana uoči prodaje aukcijska kuća „Kristi“ poslala je sliku na pravu turneju. Ljudi su stajali u redovima u Hongkongu, San Francisku, Londonu i Njujorku kako bi je videli uživo.

Konzervativni art-dileri su se okrenuli savremenim tehnologijama: na jutjubu se pojavila serija video-klipova o ovom umetničkom delu.

„Kristi“ nije pogrešio i uspeo je da zaradi astronomsku proviziju od 50 miliona dolara. Tokom 20-minutnog žestokog nadmetanja u sali, preko telefona i onlajn, cena je odletela do apsolutnog svetskog rekorda od 450 miliona dolara. To je više od dva puta više nego prethodni rekord, koji je postigla slika Pabla Pikasa „Žene iz Alžira“ 2015. godine – 179 miliona dolara.

Najnoviji rekord teško da će neko uspeti da obori ne samo u narednim godinama, nego bilo kada u istoriji aukcijske prodaje. I, dok jedni raspravljaju o tome može li umetničko delo toliko da košta, drugi postavljaju mnogo važnije pitanje: „A da li je to uopšte Da Vinči“?

foto: EPA/Justin Lane

Do 2011. godine ova slika je smatrana radom jednog od učenika majstora renesanse i mnogi stručnjaci i dalje sumnjaju u to da je ona delo ruku Leonarda da Vinčija.

Ruski trag

U ovoj prodaji bilo je neobično sve, počev od izbora aukcije: „Salvador mundi“ je bio izložen u segmentu posleratne i savremene umetnosti, što je čudno za sliku koja je datirana 1499. godinom.

Na ovaj način „Kristi“ je pokušao da podigne početnu vrednost platna, jer su se poslednjih godina glavni kolekcionari usredsredili na umetnost 20. veka, dok ponuda dela starih majstora privlači sve manje pažnje i novca.

Ipak, prvobitna cena za Da Vinčija bila je prilično skromna – 100 miliona dolara. Razlog je, najverovatnije, u tome što je istorija vlasništva nad slikom prilično nejasna.

Poslednji vlasnik „Spasioca sveta“ bio je ruski biznismen i kolekcionar Dmitrij Ribolovljev, koji se pre nekoliko godina našao u središtu velikog skandala. Bivši vlasnik „Uralkalija“ optužio je za mahinacije svog švajcarskog art-dilera Iva Buvjea koji je nabavljao dela umetnosti za Ribolovljevljevu kolekciju po realnoj ceni, a preprodavao ih naručiocu uz ogromnu doplatu.

Tako je „Spasioca sveta“ Buvje kupio za 80 miliona dolara, a Ribolovljev je za platno izdvojio 127,5 miliona dolara.

foto: EPA/Justin Lane

Biznismen je optužio dilera da mu je dva puta previše naplatio slike. Sada su Ribolovljev i Buvje u sudskom sporu, a nezadovoljni kolekcionar je odlučio da postepeno rasproda svoju zbirku.

Od 45 funti do 450 miliona dolara

Motivi Ribolovljeva za prodaju „Spasioca sveta“ su jasni: potreban mu je novac. I rezultat je, po svoj prilici, prevazišao očekivanja. Biznismenu će sada biti teško da dokaže sudu da je oštećen nakon posla s Buvjeom.

Još 1958. godine, kada se platno prvi put našlo na aukciji u „Sodbiju“, ali još nije bilo kvalifikovano kao Da Vinčijevo delo, prodavac je uspeo da zaradi za njega svega 45 funti.

Slika se u zvaničnim dokumentima prvi put spominje tek u 17. veku. Prema podacima istraživanja organizacije „Art voč“, dalje prelaženje „Spasioca sveta“ od jednog do drugog vlasnika u naredna četiri veka potvrđen je prilično neodređenim formulacijama „verovatno je kupljen“, „verovatno pripada potomku“, „pretpostavlja se da je dovezao platno sa sobom u Englesku“, „moguće je da ga je preneo u nasledstvo“.

Sudbina slike se na ovaj način prati do 1900. godine, kada je dospela u zbirku engleskog barona Frederika Kuka.

foto: EPA/Justin Lane

Platno je 2004. godine kupila grupa art-dilera i odnela ga na restauraciju. Detalji nisu otkriveni, ali je nakon toga „Salvador mundi“ prošao nekoliko ekspertiza u muzejima Evrope i SAD. Londonska nacionalna galerija odlučila je da Da Vinčija prizna kao autora ovog platna. „Spasilac sveta“ je 2011. godine bio predstavljen na njihovoj izložbi „Leonardo da Vinči: umetnik Milanskog dvora“ kao „otkriće veka“.

Da Vinčijev kod

Danas postoji samo dvadesetak slika za koje je jasno utvrđeno da su delo Leonarda da Vinčija. Bez bavljenja pojedinostima ekspertiza i analizom njenog puta od jednog do drugog vlasnika, može se reći da „Spasilac sveta“ izaziva podozrenje, a za to postoji nekoliko razloga.

Uticajni umetnički kritičar, kolumnista „Njujork magazina“ Džeri Salc navodi najubedljivije razloge.

Kao prvo, nema nikakvih skica koje dokazuju da je Da Vinči radio nad ovom, za njega potpuno netipičnom, frontalnom predstavom lika Isusa.

Kao drugo, nema svedočanstava o tome da je Da Vinči uopšte dobio porudžbinu za ovu sliku: tih godina je majstor, poznat po svom sporom radu na slikama, bio zauzet matematičkim istraživanjima i velikim platnima, među kojima je i legendarna Đokonda.

foto: EPA/Justin Lane

Najzad, poznati nemački stručnjak za stvaralaštvo Leonarda da Vinčija, Frank Zolner, naveo je ozbiljne argumente u korist tvrdnje da „Spasilac sveta“ nije slika samog majstora, nego rad učenika iz njegove radionice.

Ipak, zaključci Zolnera nisu bili uključeni u materijale kataloga „Kristija“.

Najjednostavniji i najubedljiviji način da se razveju sumnje bila bi detaljna tehnička i hemijska ekspertiza koja je sada prilično pouzdana. Ipak, „Kristi“ upravo to nije učinio, narušavajući time ne samo svoj ugled prestižne aukcijske kuće, nego i čitavog art-biznisa.

Ukoliko novi vlasnik „Spasioca sveta“ otkrije da je dao 450 miliona dolara za rad majstorovog učenika, tržište umetnina očekuje kolaps.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Budite prvi sa komentarom na članku "Da li je nepoznati kupac dao skoro pola milijarde dolara za falsifikat?!"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.