Evo koliko NOVCA možete da zaradite od sakupljanja ambalaže i papira

Zarada

foto-ilustracija: pixabay.com

Sakupljanje starog papira, stakla, plastike, aluminijuma i drugih sirovina postalo je popularno među porodicama siromašnijeg statusa, a retko ko zna da od toga može da se zaradi 50.000 dinara (400 evra) mesečno i više.

Za porodice koje nemaju zaposlenih, odličan je izvor prihoda, a za one koji rade, pristojan dodatak na platu. Među romskim porodicama ima i onih upornijih koji rade po 12 sati, a kako su najčešće brojniji, mogu da „izađu“ i na 2.000 evra mesečno.

Trend sakupljanja i predaje na reciklažu je u porastu, ali trenutno više ambalažnog otpada dolazi iz industrije.

Jedna četvoročlana porodica dnevno može da sakupi kontejner od 600, 700 ili 1.000 kilograma papira ili kartona ako ima traktor, konjsku zapregu ili prikolicu. U to se, bar, uverio dugogodišnji komercijalista iz „DS Smith i INOS papir servis-a“ iz Beograda koji redovno sreće ovakve porodice.

– Ako bi svaki drugi dan i skupili toliko, mogli bi mesečno da uzmu 50.000 dinara. Važno je da budu vredni – rekli su nam u ovoj beogradskoj firmi.

Ova firma plaća za otkup novinskog papira od pet do sedam dinara po kilogramu, dok za arhivski plaćaju devet dinara i više zavisno od količine. Na adrese na koje ih pozovu šalju kamion od četiri tone. Bitno je da ih sakupljači, bilo firme, bilo građanstvo, pozovu dan ranije. To nije jedini uslov.

– Za manje od 200 kilograma ne dolazimo na adresu. Zato je najbolje ako građani imaju vagu da izmere skupljenu količinu. U našem kamionu postoji vaga, ali samo da proveri težinu. Za manje količine, građani mogu da nam donesu papir na pijacu Đeram, Stari Merkator i u blok 44 još kažu.

Oni potom dobijaju novac i dokument o kretanju otpada da se zna gde je završio papir.

PET ambalaža se, prema rečima Vojkana Bacića, menadžera nabavke u „Papir servisu FHB- Umka“, otkupljuje za 15-20 dinara po kilogramu zavisno od toga da li je bojena i kako je sortirana. Bezbojna se bolje plaća kao i one ambalaže koje nemaju čep, jer čep na flaši otežava baliranje.

Sa otkupom stakla u Srbiji ide teže, dok su aluminijumske konzerve za sokove i pivo dobro plaćene.

– Ne postoji ozbiljna firma koja bi reciklirala staklo, ali pojedine to i rade. Otkupljuju ga za 10 do 50 para po kilogramu. Aluminijumske limenke su već 50-60 dinara po kilogramu, ali ne sve, one deblje u kojima se pakuje, recimo, narezak i pašteta, ne otkupljujemo – istakao je Bacić.

SIPAJU PESAK I VODU

Iskusni skupljači već znaju da se najviše ambalaže može naći u blizini supermarketa, tržnih centara i kontejnera za odlaganje otpada. Ipak, kao da im to nije dovoljno, pa se neretko služe raznim trikovima kako bi sakupljene sirovine dobile na masi. Često sipaju vodu, pesak i zemlju u flaše i limenke ili natapaju papir i karton.

– Viđali smo da ljudi imaju ukopane kade u dvorištima u koje gomilaju papir. Papir kada se nakvasi može da dobije sedam puta na težini, tako da na 100 kilograma može da se dobije 700. Međutim, mi ne smemo da uzmemo papir koji sadrži više od 30 odsto vlage i to proveravamo aparatima za merenje vlage. Međutim, kad je gomila papira, ne možete sve ni da iskontrolišete – otkrivaju iz „DS Smith i INOS papir servis-a„.

Viđali su i kamenje, cigle i zemlju između redova papira. Ovakve vrste prevara češće doživljavaju od privatnih lica.

– Nemamo sa firmama tih problema, zaluta po koji pikavac ili plastična čaša, ali se vidi da je to greškom dospelo tu, a ne da bi dobilo na težini – navode njihovi zaposleni.

Sa istim problemom sreće se i Bacić.

– Dešava se da nam napune flašu do pola sa peskom ili vodom jer kad ih dobijemo na gomile, ne možemo sve da istestiramo.

KAKO FIRME RADE?

Nakon sakupljanja, plastične flaše se razvrstavaju prema tipu plastike, sadržaju smole i boji. Nakon toga se seckaju na komadiće i listiće koji se potom razdvajaju prema težini. Tme se olakšava dalja selekcija na različite tipove plastike jer se ne koriste sve za izradu istih proizvoda. Isečeni delovi se operu i osuše kako bi se očistili od zagađenja, onda se tope i formiraju u određene granule. Nakon topljenja delovi plastike se kompresuju u isečke koji se dalje koriste za novi plastični proizvod.

I kod papira je važno sortiranje.

– Odvajamo obojene novine od crno-belih ili različite vrste papira jedne od drugih. Potom ih sečemo na rezance i valiramo po šiframa na beli, šareni i druge kategorije. U fabrici od papira odvajaju primese drugih materijala, zatim ga melju i uz pomoć vode prave „kašu“, takozvanu pulpu – kažu u beogradskoj reciklažnoj firmi.

Sledeći korak je floatacija, hemijski postupak kojim se uklanjaju štetne primese i smesi se uklanja boja. Na kraju se pulpa izbeljuje i dodatno obrađuje do dobijanja novog recikliranog papira.

Inače, iz iskustsva zaposlenih u firmi „DS Smith i INOS papir servis-a“, za novinskim papirom trenutno ne postoji potreba u Srbiji, on se, uglavnom, izvozi, u Sloveniju.

(Skandalozno.rs, Izvor: telegraf.rs)

1 komentar na "Evo koliko NOVCA možete da zaradite od sakupljanja ambalaže i papira"

  1. limenke su se otkupljivale po dinar komad u bloku 44 na njihovom otkupnom mestu pre 4 godine.Odjednom cena je pala na 50 para komad.
    I šta se dešava….u svaku desetu limenku stavljaju ekser..kilo gvoždja otkup 15 dinara kilo limenki 50 din…eto računice.Da su zadržali cenu od dinar kom ne bi stavljali eksere verovatno.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.