JEZIVO: Užasni i misteriozni slučaj EKSPLODIRAJUĆIH ZUBA!

Ilustracija

U 19. veku, pensilvanijski zubar V.H. Atkinson naišao je na oboljenje koje liči na košmar. Slučajeve “eksplodirajućih zuba”, otkrivene kod tri pacijenta, opisao je u prvom velikom specijalizovanom časopisu za američke stomatologe “Dental Cosmos”.

Prvi pacijent je bio sveštenik D.A. iz Springfilda koji je ovo neprijatno iskustvo doživeo 1817:

Prvi desni donji pretkutknjak počeo je da ga boli, pri čemu se bol pojačavao do stepena dovoljnog da podivlja. Tokom agonije bi jurcao tamo amo, u uzaludnom pokušaju da se povrati; čas bi trljao glavu o zemlju poput pobesnele životinje, čas je gurao ispod ograde, a ponekad bi otišao do izvora i zaronio glavu duboko u hladnu vodu.

Nimalo dostojanstveo ponašanje za svešteno lice, koje nam, međutim, omogućava da naslutimo koliko su bolovi bili jaki. Pre nego što je nastupilo doba jeftinog i efikasnog lečenja zuba, bolovi u zubima su bili pravo mučenje. Godine 1862. jedan čovek je u Saseksu izvršio samoubistvo pošto ga je zubobolja mučila pet meseci, “tokom kojih je dan za danom satima kukao”, otkriveno je tokom istrage.

Nesrećni sveštenik je bio bolje sreće.

Bol nije jenjavao sve do 9.00 h sledećeg jutra. Dok je u delirijumu hodao tamo-amo, najednom se začulo snažno krckanje, nalik na pucanj, tokom koga mu se zub raspao na komade, i odmah je osetio olakšanje. U tom trenutku okrenuo se supruzi i rekao: “Bol je prestao”. Otišao je u krevet i mirno spavao ceo dan i veći deo naredne noći. Posle toga se razumno ponašao i dobro osećao.

Zubna katastrofa iz 1885.

Foto: William Brassey Hole / Wikipedia
Trinaest godina posle ovog uznemirujućeg incidenta, nešto slično se desilo pacijentkinji Letiši D, koja je živela svega nekoliko kilometara dalje. Dugo ju je mučila zubobolja, a sve “završilo pucanjem uz prasak i donelo neodložno olakšanje”.

Poslednja “zubna katastrofa” dogodila se 1855, kada je pacijentkinji Ani PA pukao jedan kutnjak.

Iznenadni snažan prasak i olakšanje odmah nakon njega, baš kao i u ostalim slučajevima, desio se na donjem levom pretkutnjaku.

Iako neobične, ove priče nisu nisu jedinstvene. Urednici lista “British Dental Journal” nedavno su ukazali na prepisku iz svojih arhiva, prvi put štampanu 1965, u kojoj su opisane mnoge priče o “detonirajućim zubima” tokom istorije.

Tako je američki stomatolog DŽ. Felps Hibler 1871. opisao slučaj mlade žene čija se zubobolja spektakularno završila kada joj je kutnjak “pukao uz potres i prasak”, umalo je ne oborivši”. Eksplozija je bila toliko glasna da je posle toga nekoliko dana bila gluva.

Iako je zabeleženo šest slučajeva u 19. veku, posle 1920-tih nema zabeleženih primera eksplozije zuba. Hju Devlin sa Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Mančesteru kaže da je, doduše, prilično uobičajeno da oboleli zubi pucaju, ali da nikada nije čuo da je neki zub eksplodirao. On navodi primer istraživača Antarktika, koji su 1960-tih govorili da su im zubi spontano pucali, ali u to vreme se smatralo da je to posledica ekstremne hladnoće. Ovaj stručnjak, međutim, veruje da je pravi razlog bio karijes (raspadanje zuba), izazvan ishranom bogatom šećerom.

Dve teorije o uzroku

Šta je izazvalo ove dramatične eksplozije zuba? U članku iz 1860. Atkinson je ponudio dva moguća objašnjenja. Prvo je da se supstanca koju naziva “slobodnom kaloričnom supstancom” stvara u zubima i izaziva dramatično povećanje pritiska u zubnoj srži. Tu hipotezu možemo odmah da eliminišemo zato što se oslanja na zastarelu naučnu teoriju. Naučnici su godinama verovali da se toplota sastoji od tečnosti nazvane “kalorična supstanca”, čiji se elementi međusobno odbijaju. Iako bi ovakva teorija mogla da objasni povećanje pritiska u zubima, danas znamo da takva tečnost ne postoji.

Na prvi pogled, druga Atkinsonova ideja deluje prihvatljivije. On je izneo hipotezu da je propadanje unutrašnjosti zuba dovelo do nagomilavanje gasova, koji su na kraju izazvali pucanje zuba.

Da li je ovo objašnjava misteriju? Devlin ne veruje u to. “Mala je verovatnoća da u zubu može da se nagomila količina gasova dovoljna da eksplodiraju, jer su zubi izuzetno jaki. Zubari u 19. veku nisu znali kako nastaje karijes, verovali su da potiče iz samog zuba. Tek u prošlom veku počeli smo da shvatamo da karijes uzrokuje ishrana i nagomilavanje bakterija na površini zuba”, kaže on.

Misterija koja neće uskoro biti rešena

Pravi odgovor možda leži u hemijskim sredstvima korišćenim za proizvodnju plombi. Pre pojave amalgama 1830-tih godina, za ispunjavanje šupljina u zubima korišćeni su različiti metali, uključujući olovo, kalaj, srebro i razne legure. Andrea Sela, stručnjak za neorgansku hemiju Univerzitetskog koledža u Londonu, ističe da bi korišćenje dva različita metala stvorilo elektrohemijsku ćeliju, a kao posledica toga, usta bi bila pretvorena u bateriju niske voltaže.

“Zbog mešavine metala u ustima, moguća je spontana elektroliza. Moje omiljeno objašnjenje je da ako su plombe bile loše urađene, tako da je deo šupljine ostao nezaštićen, to bi značilo stvaranje vodonika unutar zuba”.

Ioanako oslabljeni zub mogao bi da pukne pod takvim pritiskom, a vodonik bi mogao da eksplodira ukoliko se zapali, na primer, ako je pacijent pušio ili ako je gvozdena plomba izazvala varničenje u ustima.

Nažalost, nema dokaza da je bilo koji od dotičnih pacijenata imao plombirane zube. Prema tome, ili je nepoznati proces izazivao eksplozije ili su pacijenti preterivali u opisivanju simptoma.

Izgleda da “misterija eksplodirajućih zuba” neće uskoro biti rešena.

(Blic, BBC.com, foto: pixabay)