BULEVAR

KARNAK: I dalje se NE ZNA ko je u ovom selu pre 6.000 godina poređao 3.000 stena!

Misterija
foto: Wikimedia Commons/Marek.69

Kamenje u Karnaku, bretanjskom selu na zapadu Francuske, predstavlja izvanredno gusti zbir praistorijskih megalita od kojih su mnogi poređani u redove, mada ima i gromila, dolmena (okomiti kameni blokovi natkriveni kamenom pločom) i pojedinačnih menhira.

Ogromna većina se nalazi baš u Karnaku, mada ih ima i nešto istočnije u blizini ribarskog sela La Trinite-sur-Mer.

Procenjeno je da su postavljeni oko 3300. godine pre nove ere, mada neki datiraju i iz perioda od oko 4500. p.n.e.

Ima ih više od tri hiljade (iako ih je bilo još više kada su postavljeni; meštani su ih tokom milenijuma koji su prohujali koristili za razne stvari), a izrađeni su od strane protokeltskih plemena i isklesani iz mesnog kamenoloma, što ovu kolekciju čini najvećom na svetu.

Postoje tri velike grupe kamenih redova koje naučnici danas nazivaju Menek, Kermario i Kerleskan, mada se veruje da su nekada činili jednu jedinstvenu celinu.

Redovi megalita u bretanjskom selu Karnaku, postavljeni pre oko 6.000 godina, na lokalitetu Menek. Foto: Myrabella / Wikimedia Commons / CC-BY-SA-3.0 & GFDL

Redovi megalita u bretanjskom selu Karnaku, postavljeni pre oko 6.000 godina, na lokalitetu Menek. Foto: Myrabella / Wikimedia Commons / CC-BY-SA-3.0 & GFDL

Menek sadrži kamenje koje se u jedanaest redova proteže na čak 1.165 sa 100 metara, i čini se da na krajevima ima kamene krugove. Kermario sadrži 1.029 kamenova u deset redova, dugačkih oko 1.300 metara, a na istočnoj strani takođe ima krugove. Kerleskan je najmanja grupa, ima 555 kamenova koji su poređani u 13 redova dugačkih 800 metara, i na zapadu ima ostatke krugova.

Nekoliko dolmena je razbacano po celom ovom kraju, kao i tumula (drevne vrste grobova koje su gradili i Stari Srbi, a koji su u suštini gomila zemlje ili kamenja naslagane preko groba).

Div iz Manija, ogromni menhir u bretanjskom selu Karnaku. Foto: Wikimedia Commons/Stevage

Div iz Manija, ogromni menhir u bretanjskom selu Karnaku. Foto: Wikimedia Commons/Stevage

Lokalno predanje kaže da su poređani na tako pravilan način zato što su u pitanju rimski legionari koje je čarobnjak Merlin okamenio. Ne moramo ni da naglasimo da nauka odbacuje tu mogućnost.

U 18. veku rani pioniri na polju arheologije verovali su da je ovo mesto služilo za okupljanje druida, keltskih sveštenika. Početkom 19. veka pojavila se hipoteza da su predstavljali zvezde na noćnom nebu.

Ogromni dolmen u Bretanji, na zapadu Francuske. Foto: Myrabella / Wikimedia Commons / CC-BY-SA-3.0 & GFDL

Ogromni dolmen u Bretanji, na zapadu Francuske. Foto: Myrabella / Wikimedia Commons / CC-BY-SA-3.0 & GFDL

Koncem 19. stoleća pojavila se ideja da možda postoji veza između redova kamenja i smera zalaska sunca tokom dugodnevnice i kratkodnevnice.

Sedamdesetih godina prošlog veka, pak, škotski inženjer Aleksander Tom izvršio je detaljno ispitivanje lokaliteta sa svojim sinom Arčijem i objavio studije koje tvrde da postoji astronomsko poravnanje ovog kamenja.

Tumul, drevna grobnica, u Kerkadu, u Bretanji. Foto: Michael Kranewitter, Wikimedia Commons, CC-by-sa 4.0

Tumul, drevna grobnica, u Kerkadu, u Bretanji. Foto: Michael Kranewitter, Wikimedia Commons, CC-by-sa 4.0

U skladu sa tim, postoje hipoteze i da je u pitanju bila astronomska opservatorija, što neki takođe tvrde i za Stounhendž. Lokacija ogromnog menhira u blizini sela Lokmarijake se koristi kao dokaz, uz tvrdnju da je bila sa tim ciljem povezana s redovima u Karnaku.

Šta je istina, ostaje misterija.

Definitivno je samo da je ovaj spomenik narodu koji ga je sagradio bio od velike važnosti, i da je imao nekakvu religijsku funkciju, pošto naši davni preci nisu gledali u zvezde iz istog razloga zbog koga mi to radimo, već su pogledom tražili bogove, odgovore na sudbinska pitanja, a nebesima su stremili zbog produhovljenja i uzdizanja.

(telegraf.rs)

Close