BULEVAR

Matematičar dokazao: Kladionice je nemoguće pobediti!

kladjenje
Foto: Beta / Tanjug

Toni Milun, splitski matematičar, nedavno je privukao pažnju javnosti smelim nastupom u emisiji Hrvatske televizije obrazovnog programa „Školski sat“, gde je deci i mladima objašnjavao matematičke tajne klađenja kako bi dokazao kako se u kladionicama sigurno – gubi.

Čini se da ste, osim matematički, i praksom vrlo dobro upoznati s tajnama klađenja?

– Jedan prijatelj me je upozorio pre desetak godina kako su kladionice tada radile jednu osnovnu grešku – postavljale su krivi koeficijent za fudbalske kvalifikacije na Evropsko i Svetsko prvenstvo, da lošije rangirane reprezentacije poput Luksemburga i Lihtenštajna neće dati gol. Davali su prevelik koeficijent i to im je bila greška.

—a sam se tada na brzinu “navukao” na to klađenje. Koliko je klađenje opasno, mogu reći iz svog iskustva. Navukao sam se jer mi je postalo toliko zanimljivo iako sam igrao za male iznose, za nekih sto dinara i dobitak za nekoliko stotina dinara. Nije se, dakle, radilo o parama, već bih čekao pola noći neki rezultat hokejaške utakmice iz Amerike, a hokej me uopšte ne zanima.

Za sto dinara? Video sam da nešto tu ne štima. I onda sam odlučio sve to da matematički proračunam. U saradnji s mojom tadašnjom koleginicom Karmen Rivijer objavio sam stručni rad šta o sportskom klađenju kaže matematika. Istražili smo iz matematičkoga ugla može li se dobiti u sportskom klađenju i videli smo da ne može.

Osnovne greške u kladionicama pre su se događale, ali danas ih nema, to je sigurno. Može se dogoditi poneki kiks, ali toliko su retke njihove greške da je danas nemoguće pobediti kladionice.

Zašto je danas nemoguće? Računaju li kladionicama računari koeficijente ili su se dobro uvežbali u međuvremenu?

– I jedno i drugo. Prvo, oni su iskusniji; osim toga ljudi koji se klade misle da mogu bolje da procene od procenitelja koji to rade za kladionice. To je nemoguće, to su ljudi čiji je to posao. To su statističari, bave se sportom čitav život. Njima su najmanje osam sati dnevno rezultati u glavi. Prema tome, to je nemoguće jer su uvežbani i ne prave više greške. A treće, imaju informatičke programe koji im odmah blokiraju uplate u slučaju da dođe do povećanih uplata na određeni ishod. Odmah se kompjuter blokira i, što je najvažnije, kladionice sada imaju udruženja gde mogu da provere svoje koeficijente pre nego ih javno objave. Sve to oni međusobno dobro provere, i to je to. Tako da su se osigurali sa svih strana.

A klađenje u Hrvatskoj fudbalskoj ligi, da li je tu bilo nameštaljki?

– Mislim da jeste. Naravno, pa mi živimo u Hrvatskoj. Svuda ima nameštaljki, a pogotovo kod nas gde je sigurno bilo nameštenih rezultata. Mogu se utvrditi česte promene kod nekih klubova – na poluvremenu gube, na kraju pobede. Ili obrnuto. Tu su visoki koeficijenti u igri i ako se dobiju insajderske informacije „iznutra“ da je utakmica nameštena, može se dobiti na kladionici.

Mislite li da nauka može uticati na mlade da se ne klade?

– Postoje istraživanja koja su pokazala da samo matematičko znanje o sportskom klađenju nije dovoljno da se spreči klađenje. Potrebno je raditi radionice s učenicima u kojima će im se objasniti šta se događa biološki i hemijski, koji su to procesi u organizmu kad se osoba kladi, kako to stvara zavisnost. Zatim je potrebno i psihološki delovati na njih da im se razvije kritički način razmišljanja i da im se u tom komformizmu koji mladi imaju, u toj želji za pripadanjem, da im se pojača njihova individualnost i otpor pritiscima grupe.

Kad se kombinuju svi aspekti, onda te radionice imaju učinka. Mladima bih na temelju vlastitog iskustva poručio da se, umesto jalovog bavljenja kladionicama, ne libe da rade ono što zaista vole, čak i volonterski, jer će tako dobiti iskustvo i ljudi će videti njihov rad.

Svaki trud se na kraju isplati – zaključuje matematičar Toni Milun.

(skandalozno.rs, slobodna dalmacija)

Close