BULEVAR

MOZAK nas vara: Svi mi ponekad HALUCINIRAMO, evo zašto se to dešava!

Čuda mozga
foto: University of Cambridge/Printskrin

Možda vam ova crno-bela slika liči na obične mrlje, ali ako prvo dobro pogledate sliku ispod, crno-beli crtež će početi da dobija smisao i zaličiće vam na bebu…

Naučnici veruju da bi na ovaj način mogli da objasne zašto su neki ljudi skloni halucinacijama, koje su često povezovani sa psihotičnim poremećajima.

Drugim rečima, oni misle da halucinacije mogu da budu prouzrokovane prirodnim procesom koji mozak koristi kako bi dao smisao okolini i svetu oko nas.

Vizije i zvuci koji ne postoje zapravo mogu da budu produkt navike mozga da predviđa šta bi mogao da doživi ili popuni određene praznine u stvarnosti, tvrde naučnici sa Univerziteta u Kembrdižu.

Neki ljudi sa mentalnim bolestima doživljavaju psihozu koja ponekad predstavlja zastrašujuć gubitak kontakta sa realnošću prilikom čega oni vide i osećaju nešto što u stvari ne postoji ili prosto rečeno – haluciniraju.

Međutim, većina nas je takođe doživela blage halucinacije u nekom trenutku – čuli smo i videli nešto što nije stvarno.

Istraživači su obrađivali ideju da halucinacije nastaju zbog unapređenja naše normalne tendencije da tumačimo svet oko nas tako što koristimo prethodna znanja i iskustva.

Da bi dali smisao svom okruženju mi koristimo odgovarajuće informacije o okolini, kao što su naša lokacija recimo, ali kada to nije moguće, moramo da tumačimo potencijalno dvosmislene i nepotpune informacije koje nam daju naša čula.

Mozak zatim kombinuje te informacije sa prethodnim poznavanjem slične životne situacije iz prošlosti kako bi sadašnjoj dala smisao, piše „Dejli Mejl“.

Na primer, vlasnik kućnog ljubimca prilikom ulaska u svoj dom često tumači neke oblike kao pokrete svoje mačke, čak i ako je u pitanju samo neka senka ili tračak svetlosti.

– Vizija je konstruktivan proces – naš mozak radi na tome da nam predstavi okolinu kakvu smo navikli da živimo. On popunjava praznine, ignoriše stvari koji se ne uklapaju i predstavlja nam sliku sveta koji je uređen i napravljen tako da odgovara našim očekivanjima – istakao je Kristof Enc sa odseka za psihologiju na Univerzitetu Kardig.

Profesor Pol Flečer sa odseka za psihijatriju na Univerzitetu Kembridž dodao je da korisno imati takav, intuitivni mozak, jer nas čini efikasnijim i veštim u stvaranju dosledne slike o kompleksnom i dvosmislenom svetu.

Ali, to takođe znači da nismo daleko od sagledavanja stvari koje zapravo ne postoji, što i jeste definicija halucinacije. U toku poslednjih nekoliko godina shvatili smo da takvi izmenjeni percetivni doživljaji nikako nisu ograničeni na ljude sa mentalnim bolestima. Halucinacije relativno često, u blažoj formi, zahvataju celu populaciju – dodao je on. 

Naučnici su u istraživanju psihoza radili sa 18 volontera iz jedne britanske klinike za mentalno obolele i sa 16 zdravih dobrovoljaca – oni su ispitivali kako njihov mozak koristi predviđanja prilikom gledanja nejasnih slika poput one crno-bele sa početka.

Oni su zamolili sve ispitanike da pogledaju sliku i kažu im vide li osobu ili ne. U početku zadatak je bio težak za sve, međutim onda su im pokazali niz normalnih fotografija u boji od koje su apstraktne slike bile i izvedene.

Studije su na kraju izvele zaključak da su ljudi koji su pokazivali znakove psihoze imali bolje rezultate u odnosu na zdravu grupu ispitanika. Rezultati sugerišu da su se ljudi sa klinike snažnije uzdali u informacije koje im je dao mozak kako bi našli smisao u nejasnim slikama.

Kada je isti eksperiment izvršen na još 40 zdravih ljudi izdvojili su se oni koji su na testovima pokazali veću sklonost ka psihozi, ali ne i psihotičnim poremećajima.

– Ovi nalazi su važni zato što nam ukazuju da pojava duševnih bolesti može da predstavlja samo izmenjeno stanje normalnih funkcija mozga.

Takođe, rezultati su nam pokazali da ne znači da se nekom ko ime mentalni problem mozak „pokvario“, već radi, ali na teži način – naglasio je doktor Nareš Subramanijam sa Kemdridž univerziteta.

(Skandalozno.rs, Izvor: dnevno.rs)

Close