Narodna VEROVANJA vezana za 29. februar i PRESTUPNU godinu

Ilustracija

Sujeverni bi vam rekli da je danas najbaksuzniji dan inače baksuznog meseca.

Veruje se da su prestupni februar i uopšte godina sa 366 dana naročito malerozni i da se sve loše događa upravo u ovom periodu. Ipak, nauka nedvosmisleno kaže – 29. februar na svake četiri godine nam je i više nego neophodan, a evo i zbog čega.

Kalendarsku godinu uglavnom čini 365 dana, ali svake četiri godine ona „naraste za još jedan dan“. Taj, „dan ekstra“, već vekovima, uvek je 29. februar.

Ova praksa danas je ustaljena svuda u svetu, ali je razlog njenog postojanja ipak mnogo manje poznat.

Kao i u mnogo čemu drugom, za sve je „kriva“ nepreciznost ljudskog merenja vremena i kalendara koji koristimo.

Život sa „viškom“ sati

Svi mi živimo, a da toga često i nismo svesni, prema solarnom tj. tropskom kalendaru. Ovaj kalendar se oslanja na Sunčevo kretanje koje određuje dužinu godine, smene godišnjih doba, poljoprivredne aktivnosti i u prošlosti, kada su ljudi bili zavisni od zemlje i njenih plodova, bio je veoma bitan jer je njegovo poznavanje povećavalo šanse za prinos na poljima.

Za merenje ove godine koristimo period između dve prolećne ravnodnevice. Ovaj put Sunce pređe za 365 dana, pet sati, 48 minuta i 45 sekundi. Ovo vreme se zaokružuje na 365 pada i 6 sati, iako je još grčki astronom Hiparkus pre 2.000 godina primetio da će ovo stvoriti problem.

Prestupna godina je svaka ona koja je deljiva sa četiri, osim na prelazima u novi vek, kada su prestupne sve one godine koje su deljive sa 400. 

E sad, kako u svakodnevnom životu vreme merimo prema kalendaru koji ima 365 dana, ovo znači da posle svake godine ostanemo sa „viškom“ od šest sati. Ovo nekima može zvučati nebitno, ali šest po šest i za 750 godina zima bi nam dolazila usred juna, Novu godinu bismo slavili negde u julu, a grožđe jeli početkom januara, jer bi se meseci polako, ali nepovratno pomerali.

Zbog toga je uvedeno pravilo da se svake četvrte godine problem „viška sati“ reši uvođenjem dodatnog dana (jer je 6×4=24). Prvi koji su počeli da usklađuju kalendarsku i sunčevu godinu bili su stari Egipćani. Ovo su od njih preuzeli Rimljani, a od uvođenja Gregorijanskog kalendara 1582. godine taj dan je uvek 29. februar.

Najbaksuzniji dan u inače baksuznoj godini

Narodna verovanja vezana za prestupne godine uglavnom su loša, jer se veruje da su ove godine „baksuzne“. „Najnesrećniji dan“ svakako je 29. februar kada ne bi trebalo započinjati nikakve ozbiljne poslove.

Mnogi poljoprivrednici i danas ozbiljno shvataju „loše znamenje“ prestupnih godina, pa izbegavaju da tada bilo šta sade, jer se smatra da će biljke posađene tada, samo tada i rađati – tj. svake četvrte godine.

Ako je verovati ovome, 2016. nikako nije vreme da uđete u bračne vode, jer se takva veza, stari kažu, neće srećno završiti.

Ipak, ne brinite! Za sve zaljubljene koji ipak ne bi da čekaju „prostu“ godinu da stanu na ludi kamen,

Britanci su smislili „lek“ – baksuzluk će biti uklonjen ako devojke budu te koje 29. februara zaprose svoje izabranike, a nikako obrnuto.

(dnevno.rs)

Budite prvi sa komentarom na članku "Narodna VEROVANJA vezana za 29. februar i PRESTUPNU godinu"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.