BULEVAR

Nemojte biti previše fini, popeće vam se na grbaču!

Nije dobro biti fin

Iako je lepo biti fin i ljubazan, nekada to nije naročito isplativo i dobro za vas lično.

Ljudi će vašu učtivost ili da cene ili da zloupotrebljavaju, sve je vrlo relativno i zavisi od različitih tipova osoba, ali ukoliko sebe smatrate previše finom osobom, koja ne ume da kaže „ne“, možda ćete se prepoznati u navedenim karakteristikama, što će vas podstaći da ispravite neke stvari kod sebe, prenosi Bizlife.rs.

Ovo je osam najučestalijih odlika „isuviše finih“ osoba:

1.  Imate poteškoće da kažete „ne“ drugima, čak i kada su njihovi zahtevi nelogični.

2. Često ste potcenjeni od strane drugih i ljudi vas uzimaju „zdravo za gotovo“

3. Osećate se „iskorišćeno“ u poslovnim i ljubavnim odnosima

4. Prihvatate nezahvalne zadatke od drugih, koje oni sami ne žele da urade

5. Često radite ono što drugi kažu ili žele, čak iako duboko u sebi osećate drugačije

6. Ljubaznost koju ukazujete vam je često neuzvraćena, ali i dalje nastavljate da budete ljubazni

7. Osećate bojazan da ćete biti odbačeni ukoliko ne izađete u susret drugima

8. Više brinete i mislite o drugima, nego o sebi

Ukoliko ste pronašli deo sebe u ovim odlikama ličnosti, znajte da je to dobro, te da bi svet bio mnogo lepši kada bi bilo više ljubaznih i finih ljudi, ali pripazite na granice svoje učtivosti kako ne biste izgubili poštovanje i uvažavanje drugih, prenosi Bizlife.rs.

Ovo je sedam načina kako da povratite ili dobijete poštovanje od strane drugih:

1. Vežbajte samopoštovanje – spoznajte svoja lična prava. Unutrašnji osećaj kontrole nad sopstvenim životom je jedna od stvari koja poboljšava mentalno zdravlje, a taj osećaj nastaje iz određenih oblika ponašanja: postavljanje prioriteta, izgovaranje „ne“ bez osećaja krivice, zaštita od eventualne štete, biranje zdravih muđuljudskih odnosa, dobijanje onoga što ste platili, kreiranje životne sreće. Samo ukoliko vodite računa o sebi, moći ćete da imate dobar odnos sa drugima, jer se samopoštovanje reflektuje i kroz poštovanje koje vam poklanjaju drugi. Izborite se za svoja lična prava i postavite granice prema ličnom izboru, ali tako da se uklapate u određene društvene norme, jer niko, osim vas, nema vlast i kontrolu nad vašim životnim odlukama.

2. Promenite svoj stav da morate biti fini sve vreme. Velika je razlika između lične želje da budete fini i moranja da budete fini. Prvo je ono što dolazi iz vaše glave i srca, a drugo je ono što vam predstavlja teret, a samim tim vas i opeterćuje, što negativno utiče na vaše mentalno zdravlje. Ukoliko „fine“ osobe odbiju da urade nešto za nekoga, to je obično povezano sa ličnim negativnim mislima: „Sebičan sam, jer ne pomažem svojim prijateljima sve vreme“ ili „On/ona me neće voleti, jer ne radim uvek sve što poželi“, kao i emocijama: osećaj krivice i strah od odbacivanja. Ukoliko ste isuviše fini, morate imati na umu da niko ne očekuje da budete fini sve vreme, jer to nije ni razumno ni realno.

3. Razlikujte osećaj želje da budete ljubazni od osećaja moranja da uradite nešto za druge. Stiv Džobs je govorio: „Vaše vreme je ograničeno, zato ga ne gubite na proživljavanje tuđih života“. Kada su zahtevi, ali i ljubaznost u pitanju, morate praviti selekciju: kada ćete biti ljubazni, jer to želite, a kada nećete, ako zahtevi drugih prelaze vaše granice tolerancije i potrebe da pomognete.

4. Ne pokušavajte da udovoljite svima, naročito sve vreme. Niko ne može konstantno da zadovoljava želje drugoga, zato i ne pokušavajte to. Profesor Preston Ni kaže da je važnije da vas drugi poštuju, nego da im se dopadate. Najpre „zaradite“ poštovanje, tako da vaša velikodušnost – kada je podelite, zaista bude cenjena. Važno je da kažete „ne“ ukoliko je ono opravdano, jer odajete utisak osobe koja ima karakter, bori se za svoja prava i kojom ne možda da manipuliše svako kada to poželi. Pre nego probate da udovoljite drugima, udovoljite sebi, što naravno ne isključuje bitnu stavku, a to je da ne budete samoživi i egocentrični.

5. Naučite kako da kažete „ne“ – nežno, ali čvrsto i ubedljivo. Za ovu veštinu, potrebno je da uvežbate umetnost komunikacije – kako da odbijete nekoga na „fin“ način, tako da ne stvorite jaz među vama. Lekcija o izgovaranju „ne“ kada je to potrebno, podstaknuće vašu samouverenost i učvrstiti vaš položaj sa obe noge na zemlji. „Samo ako govorite ne, bićete koncentrisani na stvari koje su zaista važne“, Stiv Džobs.

6. Vi niste odgovorni za tuđa osećanja. Možda ponekad osećate obavezu da radite stvari za druge, kako se oni ne bi osećali loše, ali to nije rešenje, jer tako ne pomažete sebi i svojim osećanjima. Kada više puta usrećujete ljude, mimo svoje želje ili potrebe, to postaje navika koja vremenom prerasta u teret i opterećenje, jer razvijate mišljenje da će drugi ljudi biti nesrećni ako ih ’sada ostavite’. U ovakvim situacijama, važno je upamtiti da, dok god ste fer, razumni i savesni – niste odgovorni za tuđa osećanja. Ukoliko odbijete njihove nerazumne zahteve i njima se to ne dopadne, neka, pustite ih. Vremenom će preboleti, a vas će naučiti da tretiraju sa mnogo više obzira i respekta.

7. Za one koji vas uzimaju „zdravo za gotovo“ – manje je više. Više pute ste čuli za izreku: „Ljudi ne znaju da cene nešto, dok to ne izgube“. Ekonomija funkcioniše po principu ponude i potražnje: što je nešto više dostupno na tržištu, manja mu je vrednost. Isto pravilo važi i za ’ekonomiju’ ljudskih odnosa. Kada je reč o nezahvalnim ljudima, što ste finiji i više im dajete, manje cene ono što nudite. Zašto bi vas cenili kada sve dobijaju tako lako, a vaše davanje se čini kao neiscrpno?

Pomozite sebi kada je to neophodno i ograničite svoje davanje ljudima koji to ne cene, postavljajući standarde sopstvene velikodušnosti, što uključuje: međusobno poštovanje, razmatranje, uvažavanje i reciprocitet.
(bizlife.rs)

Close