BULEVAR

NEVEROVATNO: Roditeljska knjiga žalbi u vrtićima prepuna najčudnijih zahteva

Ilustracija
foto-ilustracija: pixabay

Vaspitačice se zaista svega naslušaju – od toga da su samo glorifikovane dadilje čija je dužnost da hrane tuđu decu i menjaju im pelene, da su duže na praznicima nego na radnom mestu ili da rade u smenama od „samo pet sati“.

Sećate li se još uvek svojih vrtićkih dana?

Moji su prošli krajem osamdesetih i kad vidim kako danas stoje stvari, preživeo sam „Igre gladi“ a da nisam to ni znao. Dođem ujutro, kuvarica mi u metalni lončić pljusne griz, do ručka su mi patike pune vode, a džepovi peska i kamenja. Triput nedeljno, svake nedelje, na meniju je bolonjez, sa dva lista zelene salate u kojima kasnije švercujem klikere i menjam ih za mesto na jedinoj pokvarenoj ljuljaški u dvorištu.

Tamo negde u Voltinom na tadašnjoj periferiji Zagreba, u vrtiću nazvanom po nekom narodnom heroju, na livadi sam ostavio i dva mlečna zuba, a neki stariji klipan odmah drugi dan ukrao mi je novi ping-pong reket. Adaptacija? Ako mislite na decu koja satima na ogradi plaču za majkama, onda je postojala i tada.

Izranjavana kolena, obuća iz Borova, i Hi-men pre spavanja. Bili su to divni dani. I svi smo ih preživeli.

U međuvremenu stvari su se, izgleda, promenile.

Pre koji dan čitam dramatični tekst na jednom domaćem portalu o roditeljima koji dižu bunu nakon što je u jednom gradskom vrtiću nestalo papirnatih čaša za vodu.

Jedno dete bilo je „toliko“ malaksalo da je kad je stiglo kući, citiram: „Popilo pola litre vode“. Drugog su pak roditelji u panici prvo nafilovali inhalacijom, a onda je mali uspeo da objasni da je samo žedan.

„Na ivici dehidratacije“, pojasnio je otac, dodavši da je vaspitačica deci rekla da piju vodu iz ruku, što neka od njih nisu znala. Skandal.

Dogodi li nam se stvarno invazija onih gigantskih metalnih čudovišta iz “Rata svetova”, neće nam pomoći ni Tom Kruz. Sudeći po ovim ispovestima, klinci će prvi umreti, i to od žeđi, jer ne znaju čemu služi slavina.

Dan kasnije raspitujem se kod vaspitačica iz nekoliko gradskih vrtića. Na šta se sve žalimo i kako se sa time nose? Da li smo mi roditelji, ustvari, izgubili razum?

Roditeljska knjiga žalbi debela je i dobro bi došla ekipi sa Njuz neta, šteta samo što su svi prigovori istiniti. Evo izabranih:

„Molim vas ne puštajte mi dete toliko često u pesak, svaki put kad idemo kući uprlja nam ceo auto“.

„Možete li malo bolje da pripazite na patike od sina? Stare su tek dva dana i već su izgrebane“.

„Otkad je moj sin krenuo u vrtić, kod kuće me stalno grize za ruku. Pa čemu ga to ovde učite?“

„Mom ste detetu prekjuče skinuli potkošulju jer mu je kao bilo vruće i sad se prehladilo. Nisam znala da vrtić plaćam da bi kući dolazilo bolesno. Danas joj niste promenili uprljanu majicu, a taman smo hteli do grada“.

Mislite da ne može gore? Idemo dalje:

„Dođi, Marko, da ti zavežem patike, vidim da ova zla teta ne želi da ti pomogne“.

„Zašto svake godine menjate vaspitačice? Moje dete sad ne želi u vrtić jer više nema one od ranije. Istraumatizovano je“.

„Čitala sam kako je gojaznost među decom uzela maha. Predlažem da se deci zabrani da na svoj rođendan u vrtić donose tortu“.

„Molio bih da mom sinu ne poslužujete piletinu. Alergija? Ne. Jednostavno ne podržavamo nehumani uzgoj živine na svetu“.

„Moje dete je zakinuto jer u grupi ima i mlađe dece. Bojim se da zbog toga neće dovoljno brzo napredovati“.

„Juče sam slučajno opsovao pred kćerkom i ona sad to stalno ponavlja. Molim vas da to ispravite, ja sam po struci inženjer i ne razumem se u te stvari“.

„Sin je juče izgubio svoju igračku u vrtiću, mi ćemo pozajmiti ovu tuđu koja mu se sviđa. Ne brinite, vratićemo je kad mu dosadi“.

Vaspitačice se zaista svega naslušaju – od toga da su samo glorifikovane dadilje čija je dužnost da hrane tuđu decu i menjaju im pelene, da su duže na praznicima nego na radnom mestu ili da rade u smenama od “samo pet sati”.

Međutim, ako niste Anđelina Džoli ili Bred Pit, teško da ste ikad imali priliku da se odjednom brinete za grupu od 20 dece. I svako je gladno, žedno, mora u WC i penje se preko ograde, a jedva je naučilo da hoda.

I zato nemojte da se brukate, ne šaljete dete u zatvor, preživeće čak i ako mu otmu igračku, dobije ćušku od prijatelja ili pojede malo plastelina.

Za ovo zadnje kažu da je zdravo za varenje.

(Skandalozno.rs, Izvor: jutarnji.hr)

Close