Pogledajte kako su lubenice izgledale pre 350 godina!

Ilustracija

Dobro pogledajte donji desni ugao slike ispod. Ako nikada pre niste videli takvu lubenicu, niste jedini!

Ovo delo renesansnog umetnika Đovanija Stančija nastalo je u 17. veku i na njemu je prikazana lubenica kakvu niko u modernom svetu nikada nije video.

http://twitter.com/MonsantoCo/status/626417669831585792/photo/1

Stančijeva lubenica, koja je naslikana negde između 1645. i 1672. godine daje nam priliku da zavirimo u prošlost, u vreme pre nego što je uzgajanje zauvek promenilo ovo povrće, piše portal Vox.com.

Džejms Nenhus, profesor hortikulture na Univerzitetu Viskonsin u Americi, koristi upravo ovu sliku kako bi studentima pokazao istoriju uzgoja useva.

– Zabavno je otići u muzej i videti slike mrtve prirode na kojima se može lepo uočitikako je povrće izgledalo pre 500 godina – objašnjava profesor Nenhus i dodaje da je to uglavnom jedini način da se zaviri u prošlost jer nije moguće očuvati plodove stotinama godina.

Lubenica je došla iz Afrike, ali je nakon pripitomljavanja počela da uspeva i u toplim baštama širom srednje i južne Evrope. Verovatno je postala uobičajna u evropskim baštama i na gradskim pijacama negde oko 1600. godine.

Lubenica kao ona na Stančijevoj slici verovatno je imala odličan ukus – profesor Nenhus misli da je sadržala veliki procenat šećera jer je uvek konzumirana sveža i povremeno je fermentisana u vino.

Ali je izgledala potpuno drugačije od lubenica koje mi danas kupujemo!

Razlog leži u činjenici da smo vremenom počeli da namerno uzgajamo lubenice koje imaju svetlu, crvenu boju.

Unutrašnjost ovog povrća je zapravo placenta koja sadrži semenke biljke. Pre pripitomljavanja, ona je sadržala samo male količine pigmenta likopena koji daje crvenu boju. Tokom stotina godina uzgoja, male, divlje lubenice su modifikovane u velike, crvene lubenice sa mnogo likopena koje jedemo danas.

Naravno, nije promenjena samo boja lubenica. Takođe se eksperimentisalo sa smanjivanjem broja semenki i debljinom kore, a danas su u plani projekti koji će ih i potpuno ukloniti. Profesor Nenhus to naziva „logičnim sledećim korakom uzgoja“.

Ipak, buduće generacije će bar imati fotografije da vide kako su lubenice nekada izgledale.

(dnevno.rs)