Porodično ime se ustalilo tek u 18. veku: Ovako su SRBI dobili prezimena

Advertisement

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay.com

Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju.

Advertisement

Prezime je nastalo u drugoj polovini 14. veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako što se nastavak –, –ev ili –ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi.

Kod Srba su najčešće prezimena nastajala na osnovu imena očeva, ali je dosta i onih koja su vezana za zanimanja, lične osobine, nadimke, mesto porekla…

Mnogi su, pri doseljavanju u nove srezove, morali da menjaju vlastito prezime i uzmu ono koje im sreski načelnik dodeli.

Korišćenje prezimena ustalilo se u srpskom narodu tek u 18. veku, a do tada je prošlo kroz nekoliko faza. Pre nastanka prezimena bio je rasprostranjen običaj da se uz ime dodaje naziv plemena iz kojeg se potiče. Zatim su korišćeni tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Ivana su nastali Ivanovići, od Marka Markovići, od Petra Petrovići…

Načini na koji su nastajala su razni, a evo nekih od njih:

1) po ocu (najčešće) – Branković, Nenadović, Vukašinović…

2) po plemenu – Bodrić, Drobnjak, Vasojević…

3) po zvanju – Kapetanović, Popović, Vojvodić..

4) po zanimanju – Čobanović, Kovačević, Zlatarević…

5) po nadimku – Kurjaković, Surla, Zatezalo…

6) po osobinama – Glavonjić, Lepojević, Mudrinić…

7) po mestu porekla – Dobrnjac, Glamočanin, Lučanin…

Zanimljivo je i korišćenje nadimaka, koje svako u Srbiji dobije od malih nogu, pa nekad i zameni ime, te osobe uglavnom svi znaju po njemu, a ne po imenu. Takođe, ljudi su oduvek živeli u zajednicama koje su imale svoja imena. Često se dešavalo da kad neko pređe u drugu zajednicu, u njoj dobije kao nadimak ime zajednice iz koje je došao. Tako se iz nadimka razvilo prezime kao dodatak imenu.

Advertisement

Većina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz 19. veka. Uzrok ovoj pojavi leži u činjenici da su se prezimena u Srbiji do druge polovine 19. veka menjala iz generacije u generaciju, tako da je većina stanovništva nosila prezime po imenu oca. Tako se dešavalo da u jednoj kući tri različite generacije imaju tri različita prezimena.

U to vreme, stara, rodovska prezimena bila su mahom u manjini. Godine 1851. knez Aleksandar Karađorđević je doneo ukaz o nepromenljivosti prezimena, čime je u većoj meri zaustavljen proces menjanja istih.

Prisetimo se nekih naših velikana iz istorije koji su promenili prezimena:

– Knjaz Miloš Obrenović rođen je kao Miloš Teodorović, a 1810. uzeo je prezime po imenu svog deda Obrena;

– Naslednici velikog Karađorđa Petrovića danas se prezivaju Karađorđević;

– U daljoj prošlosti, Nemanjići su lozu nazvali po velikom županu Stefanu Nemanji;

– Dalja loza Lazarevića nastala je od kneza Lazara Hrebeljanovića;

(Skandalozno.rs, Izvor: kurir.rs/rtrs.tv)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Porodično ime se ustalilo tek u 18. veku: Ovako su SRBI dobili prezimena"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.