BULEVAR

Šta je ŽIVOT: Emotivna priča Vanje GRBIĆA

Čestitka
foto: Printskrin

Legendarni odbojkaš Vladimir Grbić našao se nedavno u neobičnoj situaciji vraćajući se sa obeležavanja 30 godina svog razreda iz srednje škole.

Grbić je tom prilikom razgovarao sa sinom preminulog druga iz škole, što ga je nateralo na suze.

Jedan od najboljih odbojkaša svih vremena podelio je sliku sa okupljanja odeljenja i tom prilikom prokomentarisao da nedostaju dva drugara: „Moj razred biologičara… nakon 30 godina i dva drugara manje… Život ne bira“.

Tužan komentar bio je samo uvod u situaciju koja se može opisati čuvenom rečenicom „život piše romane“.

Grbić je posle okupljanja krenuo ka Kleku u poseti majci i tom prilikom pokupio autostopera. Ispostavilo se da je to sin jednog od preminulih drugara iz škole.

„Nakon večere pune emocija sa mojim biolozima iz srednje škole, razredom od pre 30 godina, vratio sam se u Klek da kod mama Dane ostavim neke stvari. Na stanici u Kleku stajao je momak. Kad mogu uvek povezem nekog. Ajde rekoh, tražiš li molbu. Mladić uđe i reče dobro veče. Kako se prezivaš? Petrović, kaže. Ko ti je otac? Meni je stric Drago… U tom trenutku kao da me neko nožem ubo u srce. Čekaj, ti si sin Stevice? Da, reče… Stevice mog preminulog druga iz osnovne škole sa kojim sam razgovarao poslednji put dok mu je žena bila trudna sa ovom momčinom, a on teško oboleo od raka… Znaš li ko sam ja, rekoh. Znam, reče momak. Sećaš li se oca? Pa, ja sam čika Vanja imao godinu i po dana… i ne bas. E, sine… tvoj tata i ja smo odrasli zajedno, rekoh, išli smo u isti razred… jedva sam izgovorio… momak mi je video suze koje nisam ni pokušao da zadržim… život je… neumoljiv… a Stevica… bio bi ponosan na sinčinu. Često se pitam o smislu života. I sve više shvatam koliko je važno pomoći onima posle nas da postanu vredni i dostojni svojih predaka“, napisao je Vladimir Grbić.

Close