Stari Indijanci su verovali da svaki čovek ima TRI DUŠE

Ilustracija

Prva je ego-duša koja je utelovljena u dahu, druga je telo-duša, koja daje energiju telu i životnu snagu u budnom stanju, a treća je slobodna duša koja napušta telo tokom sna ili u stanju transa.

Dok treća putuje, prve dve održavaju telo u životu.

Sanjanje je za njih bilo veoma važno, bilo je duboko utkano u njihovu tradiciju i duhovnu praksu. Decu su od najmlađih dana učili da pamte svoje snove kako bi kasnije saznali šta to znači i iz njih izvukli smernice za svoje živote.

Po njihovoj teoriji, treći, slobodni deo naše duše tokom spavanja izlazi iz tela i istražuje druge dimenzije.

Verovali su da duša tokom svog putovanja komunicira sa dušama drugih ljudi, ali i životinja.

Veliki deo njihove filozofije bilo je shvatanje kako je život sam po sebi jedan veliki san, a snovi služe da bismo se prisetili koliko je ovaj svet nestalan.

Kod njih nije postojala razlika u važnosti između sveta tokom sna i onog u budnom stanju, čak su snovima pridavali veću važnost.

Takođe, verovali su da naši duhovni vodiči ili anđeli čuvari komuniciraju sa nama kroz san koristeći raznu simboliku i pokušavaju nešto važno da poruče.

Stari Indijanci su nakon određenih snova odlazili kod svojih starešina, kako bi im pomogli da protumače šta znače za njihov život.

Starešine su im, takođe, davale savete šta da rade i kojim životnim putem da krenu, oslanjajući se na snove.

(Skandalozno.rs, Izvor: 24sata.hr, foto: pixabay)