BULEVAR

SUTRA SU LETNJE ZADUŠNICE: Evo šta valja uraditi na sutrašnji dan

Ilustracija

Zadušnice su dan posvećen upokojenima, pa treba otići na službu u crkvu, obići grobove, preliti ih vinom, urediti i okititi cvećem i upaliti sveće.

Uobičajeno je da se na zadušnice drži Liturgija, na kojoj sveštenik preliva vinom donešeno žito (koljivo), a posle službe se odlazi na groblja, gde se pale sveće, a sveštenici obilaze i kade grobove.

Oni koji nisu u mogućnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, treba da odu do najbližeg hrama i da tu obave pomen za svoje upokojene.

Pošto je to dan kada se posebno obraća pažnja na delenje milostinje, obavezno se svakom prosjaku koga sretnemo, udeli milostinja i da deo hrane koju smo poneli sa sobom.

One uvek padaju u subotu.

Poznate i kao letnje zadušnice, uvek su u subotu pred Duhove, Silazak Svetog Duha. Toga dana vrši se pomen “od veka usopšim blagočastivim Hrišćanima, ocima i braći našoj.” I ove subote Crkva se moli za sve one koji su pobožno usnuli u pustinji, gradovima, na moru, na zemlji, na svakom mestu i nabraja careve, sveštenike, arhijereje, monahe i sve u svakom svenarodnom uzrastu od Adama do danas.

Pogača za ovaj dan može se praviti s kvascem ili bez kvasca. Bez kvasca se pravi tako što se na dasku za mešenje izruči 1-2 kilograma prosejanog brašna, posoli se i zamesi vodom u kojoj je rastvoreno malo sode bikarbone. Zatim se pogača mesi i što se duže mesi biće ukusnija.

Kada po testu počnu da izbijaju mehuri, znači da je dovoljno izmešeno. Testo treba da je što tvrđe, tj. sa što manje vode. Umešena pogača razvije se oklagijom u debljini od 3-4 prsta, izbode viljuškom, stavi se na vrelu ringlu, sa jedne i druge strane da se malo zapeče, a zatim se stavi u pećnicu i peče na tihoj vatri dok se sasvim ne ispeče.

Pogača je još bolja ako se peče u crepulji. Ako se pogača pravi mrsna, onda se u testo stavlja komad masti, dva-tri cela jajeta, a mesi se kao što je već opisano. Ako bi se pravila sa kvascem, a zamesila mlekom, bila bi još ukusnija, ali to nije pogača za zadušnice već za sve druge prilike.

Običaj je u narodu da se ο zadušnicama, kao i ο parastosima, iznose mnoga jela. Verovanje je, da ta iznesena jela treba da se razdele sirotinji i uopšte svima koji se tu zateknu, za pokoj duše umrloga. Obično se iznosi pogača, žito, vino, kao i druga jela.

Opšte zadušnice se pokojnicima daju po isteku godine dana od smrti. U toku čitave nedelje služe se razna jela i pića i lepo priča ο pokojnicima. U Srbiji je običaj da se za svakog muškog pokojnika priprema mali hleb – baburica u obliku ravnokrakog krsta, a za ženski rod okrugao, bez krakova.

Oba imaju utisnuto “slovo” (poskuricu) od drvenog pečata.

(Skandalozno.rs, Izvor: telegraf.rs, foto: pixabay)

Close