Tužan kraj GENIJA: Ove pronalazače su ubili njihovi sopstveni izumi

Naučnik

Marija Kiri – foto: Wikipedia

Pronalazači su, po definiciji, uvek pomerali granice, a to vrlo često zna biti opasan stil života.

Mnogi su pritom ginuli – neko pre, neko nakon što bi uspeo da napravi nešto po čemu bi ga pamtili.

To da je genijalna hemičarka Marija Kiri 1934. umrla od trovanja radijumom i polonijumom, više-manje poznato je svima. Ipak, bilo je još pronalazača koji su glavom platili svoje vizionarske snove i ideje. Ovo su neki od njih.

Fred Desenberg (1876–1932) poginuo je u trkaćem automobilu koji je konstruisao sa svojim bratom, vraćajući se kroz planine Pensilvanije sa posla.

Vilijam Nelson (1879−1903) bio je genijalan službenik „General Electrica“, posebno sklon motoriziranju bicikala, sve dok s jednog od prototipa nije pao tokom eksperimentalne vožnje.

Silvester H. Ruper (1823-1896) upamćen je po svojoj „parnoj kočiji“ iz 1863. zapravo jednim od prvih automobila, ali i po tome što je stradao od srčanog udara u nesreći dok se trkao svojim biciklom na parni pogon.

[adsenseyu1]

Francis Edgar Stenli (1849–1918) poginuo je dok je vozio automobil koji je sam konstruisao, pokušavajući da izbegne farmerske zaprege na putu.

Ismail ibn Hamad al-Javhari bio je Kazahstanac, naučnik iz grada Faraba, koji se početkom 11. veka dosetio da bi pomoću drvenih krila i užeta mogao da pokuša da poleti. Samo je pao sa vrha zgrade.

Kada smo kod onih koji su verovali da je čoveku mesto na nebu, Žan-Fransoa Pilatr de Rozje postao je prva žrtva u vazduhoplovstvu kada se svojim balonom u junu 1875. srušio pokušavajući da preleti Lamanš. Oto Lilijental (1848–1896) poznat i kao „kralj jedrilica“ život je izgubio nakon što ga je izdala upravo takva letelica. Aurel Vlaiku (1882–1913) se srušio tokom pokušaja preletanja Karpata u sopstvenom avionu.

Krojač Franc Ričelt (1879–1912) nije preživio sitnu grešku u konstrukciji padobrana koji je testirao skokom sa prvom sprata Ajfelove kule. To mu je bio prvi test i dozvolu od vlasti je dobio uz obećanje da će za prvi skok koristiti lutku.

Vilijam Bulok (1813–1867) je čudom preživio kada mu je štamparska mašina koji je konstruisao zahvatila stopalo i zdrobila ga. Umro je nešto posle od gangrene tokom amputacije.

[adsenseyu1]

Horac Lavson Hunli poginuo je 1863. u dobi od 40 kada je, kao pomorski inženjer Konfederacije, tesitrao svoju novu podmornicu. Imali su manji kvar, on je preuzeo kormilo, da bi se i on i još sedmorica utopili. Mornarica je podmornicu potom izvukla i popravila.

Aleksandar Bogdanov (1873–1928) bio je ruski lekar, filozof, pisac SF-a i revolucionar. Eksperimentisao je sa transfuzijom krvi, da bi svoj bogat i uzbudljiv život izgubio kada je, pokušavajući da pronađe ključ večne mladosti, ubrizgao sebi krv mladića koji je bio pogrešne krvne grupe, i još bolovao od tuberkuloze, možda čak i od malarije.

Li Si je bio premijer u dinastiji Kuin u Kini u trećem veku pre nove ere. Izmislio je metodu pogubljenja tako što se žrtva prvo tetovira, potom kastrira, onda joj se odrežu obe noge i tek potom ubije. Na kraju su upravo ovakvu brutalnu metodu primenili i na njemu. Slično, Džejms Daglas, škotski plemić bio je toliko inventivan da je kao škotski regent izumeo preteču giljotine. Godine 1581. izgubio glavu baš pod njom.

(Skandalozno.rs, Izvor: express.hr)

Budite prvi sa komentarom na članku "Tužan kraj GENIJA: Ove pronalazače su ubili njihovi sopstveni izumi"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.