BULEVAR

Vernici danas slave Ignjatija Bogonosca: Saznajte zašto danas treba da povučete decu za uši!

Praznik

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen hrišćanskom svetitelju Ignjatiju Bogonoscu poznatom i kao Ignjatije Antiohijski.

Ignjatije Bogonosac bio je treći po redu patrijarh Antiohijske crkve. Nazvan je Bogonoscem zato što ga je Isus Hristos držao u rukama dok je bio dete i veru u Boga u sebi.

Odlukom svetih apostola postavljen je za episkopa u Antiohiji. On je prvi je uveo antifonski način pojanja u crkvi (pojanje za dve pevnice tako da kad pojanje na jednoj strani prestane na drugoj počinje). Prema hrišćanskoj tradiciji takav način pojanja se otkrio Svetom Ignjatiju među anđelima na nebesima.

Kada je car Trajan doznao za Ignjatija, pozvao ga kod sebe i ubeđivao da prinese žrtvu idolima, da bi mu on dao zvanje senatora. Pošto nije prihvatio carev predlog Ignjatije je okovan i poslat u Rim da bude bačen pred zveri. Ignjatije je stigao u Rim gde je bačen pred lavove.

Lavovi su ga rastrgli i pojeli, ostavivši samo nekoliko većih kostiju i srce. Pred zveri je bačen 107. godine, a prema hrišćanskoj tradiciji veruje se da se Ignjatije Bogonosac javljao više puta iz raja i činio čuda pomažući sve do danas svakome ko ga priziva u pomoć.

Sveštenomučenik Ignjatije se slavi 29. januara i 20. decembra, po crkvenom kalendaru. U decembru se praznuje prenos njegovih moštiju iz Rima u Antiohiju. Međutim kada su Persijanci zauzeli Antiohiju u 6. veku njegove mošti su ponovo vraćene iz Antiohije u Rim.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. decembra i 29. januara po crkvenom, a 2. januara i 11. februara po gregorijanskom kalendaru.

Narodna verovanja

U narodu za nadimak Bogonosac vezane su dve legende.

Veruje se da je nadimak dobio tako što je preneo Boga preko zaleđene reke. A druga legenda glasi da je kao grešnik bio osuđen da prenosi ljude na leđima preko reke, pa kad je prenosio jednoga što ga je požurivao, budući da je hitao da pokudi devojku, naljućen – ubio, svi su mu gresi bili oprošteni, jer narod drži da je kuđenje devojke greh nad grehovima.

Ponegde se na današnji dan mesi kolač i deli deci, ali ih prvo povuku za uvo da što više porastu u sledećoj godini. Ne rade se teški poslovi, naročito ženski, kao što je predenje, tkanje, šivenje.

Neki ovaj dan nazivaju i Kokošinji dan ili Kokošiji Božić.

U narodu se obavlja niz radnji i običaja, radi zaštite kućnog imetka i pernate živine. Domaćice danas na poseban način hrane živinu – u krug, načinjen od položenog konopca, baca se specijalno spremljeno žito.

(vikipedija, kurir)

Close