Znate li zašto najveći nesposobnjakovići misle da su najpametniji?

Trač je loš...

foto-ilustracija: pixabay.com

Sigurno ste bar jednom naleteli na osobu koja ne zna mnogo, a misli da je najpametnija.

Svako od nas imao je posla s ljudima koji misle da su mnogo bolji u poslu ili u drugim oblastima, nego mi.

Ako i zanemarimo činjenicu da su takve osobe prilično iritantne, istina je da one mogu pogubno uticati na uspeh zajedničkog projekta, koji je mnogo teže sprovesti u delo s osobom u timu koja ima neopravdano izraženi ego.

Za takvo ponašanje postoji i naučni termin – Daning-Krugerov efekat, a zasnovan je na radu psihologa Dejvida Daninga.

Psihološka istraživanja navode na zaključak da su ljudi očajno loši u procenjivanju sebe i da često precenjuju svoje sposobnosti.

– Kada je od programera u dve kompanije zatraženo da procene sopstveni rad, 32 odsto programera iz jedne kompanije i 42 odsto iz druge svrstalo je same sebe u vodećih 5 odsto – kaže predavač Edison Anderson. Očigledno da matematika tu ne štima. Ali, za to postoji logično objašnjenje.

Kako se boriti protiv ovoga:

1) Kad radite nešto tražite povratnu reakciju od drugih i zaista je razmotrite, čak i ako vam je teško da je čujete

2) Ovo je još važnije – nastavite da učite! Što više znanja steknete, to će biti manje nevidljivih šupljina u vašem znanju.

– Kada su psiholozi Daning i Kruger prvi put opisali ovaj efekat 1999. godine, rekli su da su ljudi bez dovoljno znanja i sposobnosti „dvostruko prokleti“. Prvo, prave greške i donose pogrešne odluke. Drugo, te iste šupljine u znanju sprečavaju ih da primete sopstvene greške. Drugim rečima, nesposobnim ljudima nedostaje znanje neophodno da sagledaju koliko su loši. Na primer: kako neko može da zna da je loš pisac ako ne zna osnovna pravopisna i gramatička pravila – kaže Anderson.

To je razlog što ljudi sa većom količinom iskustva i znanja često imaju manje samopouzdanja u vlastite sposobnosti. Jer, jasno im je da ima mnogo toga što ne znaju, što je osobina koja je nepoznata nesposobnjakovićima.

– Zbog svega ovoga ljudi, bilo da su nesposobni ili imaju veliko znanje i iskustvo, često pogrešno procenjuju sebe.

Nesposobnjakovići ne vide vlastite greške, a izuzetno sposobni ne primećuju koliko su njihove sposobnosti izuzetne – kaže Anderson.

(Skandalozno.rs, Izvor: srbijadanas.com)

Budite prvi sa komentarom na članku "Znate li zašto najveći nesposobnjakovići misle da su najpametniji?"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.