NOVOSTI

BRAVO, ORLOVI! Albanija – Srbija 0:2 (0:0)!

Pobeda

Fudbalska reprezentacija Srbije savladala je sa 0:2 Albaniju u Elbasanu, ostavivši više nego dobar utisak u utakmici visokog rizika koja za naše „orlove“ takmičarski nije bila bitna.

Oni su već izgubili šanse da se nađu na Evropskom prvenstvu, dok je domaćinima ovo bila prilika da naprave odlučujući korak ka EURO2016. Posle svih strepnji kroz koje su naši igrači prošli uoči ovog meča, a nakon onog prekinutog u Beogradu usled „afere dron“, nije bila mala stvar sprečiti već pripremljeno slavlje domaćih: njih bi pobeda već u četvrtak uveče lansirala na šampionat Evrope. Umesto toga, radovali su se naši. Zasluženo. I, na tome „zasluženo“, svaka im čast.

Albanci su ovaj meč nazivali „utakmicom života“, ne samo zbog rivaliteta koji nema veze sa sportom, već i zbog činjenice da nikada nisu učestvovali na najvećim fudbalskim takmičenjima. A baš pred ovaj meč našli su se u idealnoj poziciji da naprave istorijski iskorak. Njima je duel sa Srbima bio više od igre, jer su igrali za svoje snove – za pobedu nad rivalom, za uspeh kakav nikada ranije nisu ostvarili. A mi? Mi nismo više imali za šta da igramo, pa smo igrali za sebe. Za svoju dušu. I, ovoga puta, to nije bio ni najmanje lak zadatak. Zato je i pobeda slađa. Jer… Šta god tabele pričale, kad igraju Srbi i Albanci, to je više od igre.

Otkako su stigli u Albaniju, „orlovi“ su živeli u svojevrsnom vanrednom stanju. Iako pod posebnom zaštitom, desio im se incident: kamenovan im je autobus odmah po dolasku u Tiranu. Put do 45 kilometara udaljenog Elbasana, nekoliko sati pred utakmicu, protekao je u konstantnoj strepnji da se nešto slično ne ponovi, no lokalne bezbednosne snage odradile su svoj posao kako to i dolikuje meču ovolikog rizika, te je ostala još „samo“ ona najveća prepreka: izdržati sve ono što je čekalo na stadionu. A na stadionu, više od 12.000 frenetičnih navijača, gotovo svi sa tradicionalnim belim albanskim kapama, zastavicama i skandiranjima od onih „Velikoj Albaniji“ do onih tzv. „Oslobodilačkoj vojsci Kosova“. Na samom terenu, međutim, „orlovi“ su delovali smireno. To je bio i prvi zadatak. Najvažniji od svih. I, taj zadatak su savršeno odradili. Smirenje i dovodi do radosti.

Početnih naleta domaćih, od kojih se najviše i strepelo u srpskom delu sportske javnosti, nije ni bilo. Defanzivna linija Tomović – Ivanović – Stefan Mitrović – Kolarov radila je svoj deo posla bez greške, dok su ispred njih gospodarili Matić i Milivojević, koji je malo zabrinuo ovdašnje navijače ranim žutim kartonom. I ostatak veznog reda (Tošić – Tadić – Ljajić) izuzetno je pomagao u obavljanju defanzivnih zadataka, pa je od uvodnih 10 minuta, lopta skoro sedam minuta bila kod naših, mada je jedini napadač Aleksandar Mitrović ostajao neproigran. I, kako su naši i u nastavku prvog poluvremena igrali i pokretljivo i hrabro kada bi rival bio u posedu „bubamare“, golman Stojković i nije imao nekog naročitog posla, a ni domaća publika razloga da nastavi sa glasnim navijanjem. Da je neko, recimo između 20. i 30. minuta počeo da gleda ovu utakmicu, bez da zna ko igra, gde se igra i zašto se igra, mogao bi da zaključi da „ovi crveni i nisu ništa posebno, a ovi gostujući, beli, deluju prilično sigurno i smireno“. Ta druga reč, bila je ključna.

Kontrola emocija, međutim, nije isto što i savršena koncentracija, a jedno njeno kratkotrajno odsustvo onemogućilo je da u 36. minutu naši „orlovi“ povedu. Tadić je tada izvrsno, u kaznenom prostoru rivala, uspeo da se zagradi prilikom pokušaja kapitena domaćih, Lorika Cane, da mu uzme loptu. Prodro je potom srpski reprezentativac još bliže ćošku peterca, a onda, kada bi se neko odlučio i za udarac, uputio „povratnu“ ka sredini šesnaesterca. To što ju je tu dočekao Ljajić i, spretnim udarcem, poslao u mrežu, nije bilo dovoljno da se rezultat promeni: sekund ranije Zoran Tošić nesmotreno se sudario sa golmanom Albanije i prekršajem u napadu doveo do toga da italijanski sudija Ricoli poništi pogodak. Strasti su se tada malo uzburkale, bilo je tu i guranja i držanja, no sve je brzo utihnulo.

Kao što je meč počeo, mirnije nego što je iko mogao da pretpostavi, tako je i prvo poluvreme privedeno kraju, da bi drugo bilo „otvoreno“ novom lepom prilikom za Srbiju. U 47. minutu Ljajić je sa levog krila vratio loptu ispred kaznenog prostora suparnika, na nju je natrčao Luka Milivojević, a njegov oštar udarac „bubamaru“ je, dijagonalno, poslao tik iznad mesta gde se spajaju prečka i stativa. Desetak minuta kasnije, selektor Radovan Ćurčić je rešio da Tadića odmeni Miralemom Sulejmanijem, koji je dočekan posebno jakim zvidžucima, nalik onim kojim su domaći gledaoci isprva „nagrađivali“ svaki kontakt srpskih fudbalera i lopte. Lopta je, međutim, sve češće bila kod Ćurčićevih izabranika, čak i kada su Albanci prvi put „ozbiljnije“ pripretili, u vidu Džakinog jakog a neprciznog udarca sa desnog krila.

No, situacija je počela da se menja oko 70. minuta. Tada je i u Elbasan stigla vest da u istoj toj grupi Portugalija vodi protiv Danske, što je značilo da, ako taj rezultat ostane na snazi, Albanija pobedom nad Srbijom može da proslavi odlazak na EURO2016, bez obzira na ishod svog predstojećeg gostovanja već otpisanoj Jermeniji. Zato je ekipa selektora Đanija de Bjazija „dodala gas“, a nedugo zatim Ćurčić rešio da Čelsijev tandem, Ivanović – Matić, igrače koji su imali bolne grimase zbog izgleda zadobijenih povreda, odmenio Duškom Tošićem i Fejsom. No, u glavnoj ulozi našao se naš golman Stojković, koji je u 76. minutu izvrsnom reakcijom zaustavio oštar, visoko upućen udarac rezerviste Čikalešija, nedugo nakon što je u napadu zamenio do tada potpuno neprimetnog Balaja.

Završnica koja je potom usledila, tradicionalno, svima koji su gledali meč bila je napeta kao što to i biva kada se nešto prati sa strepnjom. Ali, isprva nije bilo nekih spektakularnih situacija, osim što su se u Srbiji drali na televizore kada bi solidna prilika, poput Sulejmanijevog utrčavanja u kazneni prostor Albanije, odlazila u nepovrat, dok su albanski navijači u Elbasanu u neverici gledali kako im njihovi ljubimci greše sve više i više.

A onda, dva udara groma u tom „strašnom Elbasanu“. Oba posle 90. minuta.

Prvo brza akcija u prvom minutu sudijske nadoknade vremena: Ljajić je poslao loptu levo, Mitrović nesebično odlučio da ne reaguje, već da je propusti Kolarovu, a ovaj oštrim udarcem po zemlji doneo radost Srbiji i muk u Albaniji. Tri minuta kasnije, šokirane Albance dokrajčio je Ljajić, istrčavši sam u kontranapadu i lobujući golmana za konačnih i velikih Albanija – Srbija 0:2.

Prilika da im se za, bar ovu radost, ovdašnja publika zahvali je već u nedelju, kada će u poslednjem kolu „orlovi“ u 18 sati na Partizanovom stadionu dočekati pobednika grupe, Portugaliju. Albanci, posle ovakvog ishoda, moraju da pobede u gostima Jeremene, kako bi prestigli Dance i kao drugoplasirani direktno otišli na EURO2016. Ali, to su njihove muke. Naše su, bar na kratko, zaboravljene.

Kvalifikacije za EURO2016
Albanija – Srbija 0:2
(0:0)

Strelci: 0:1 Aleksandar Kolarov (90+1), 0:2 Adem Ljajić (94)
ElbasanStadion: Elbasan arena; Gledalaca: 12.500; Sudija: Nikola Ricoli; Žuti kartoni: Cana, Agoli – Milivojević, Tomović, A. Mitrović
Srbija: Stojković, Tomović, S. Mitrović, Ivanović (od 66. D. Tošić), Kolarov, Milivojević, Matić (od 73. Fejsa), Z. Tošić, Ljajić, Tadić (od 54. Sulejmani), Mitrović
Albanija: Beriša, Hijsaj, Lila (od 46. Kaće), Džimšiti, Agoli, Lenjani, Cana, Baša, Memušaj, Džaka, Balaj (od 69. Čikaleši)

Stanje u grupi I
1. Portugalija 7 6 0 1 9:4 18 bodova
2. Danska 8 3 3 2 8:5 12

—-
3. Albanija 7 3 2 2 7:5 11


4. Srbija 7 2 1 4 7:11 4 (oduzeta tri boda)
5. Jermenija 7 0 2 5 5:11 2

Preostale utakmice:

Nedelja, 11. oktobar
18.00 Jermenija – Albanija
18.00 Srbija – Portugalija

* Na EURO2016 direktno idu po dve najbolje ekipe iz svake grupe, dok će trećeplasirane selekcije učestvovati u baražu

(blic)

Close