NOVOSTI

Diplomatski savetnik novog AMERIČKOG predsednika: Svetske probleme ćemo rešavati zajedno sa PUTINOM!

Ilustracija
foto: Rojters/AP

Diplomatski savetnik novog američkog predsednika Donalda Trampa je u izjavi medijima u Evropi nastojao da odagna strahovanja da će Tramp „ostaviti na cedilu“ saveznike u NATO i naglasio da će on direktno s Putinom nastojati da se dogovori o rešavanju svih krupnih svetskih problema.

„Ali Tramp neće prihvatiti da Rusi pređu linije NATO i to je zajamčeno“, rekao je francuskoj tv stanici Frans 2 i još nekim glasilima Valid Fares, Trampov spoljnopolitički savetnik koji je i savetnik američkog kongresa prevashodno o pitanjima terorizma i Bliskog istoka.

„Mnogi Evropljani su nam rekli da se boje da će biti ostavljeni na cedilu, a to se neće dogoditi“, stavio je do znanja Fares, američki univerzitetski profesor, libanskog hrišchanskog porekla.

I, kako je objasnio, Tramp neće biti agresivan u dogovaranju s ruskim vođstvom, ali očekuje da takav isti stav zauzmu i Rusi.

Na pitanje da li će Tramp s Putinom razgovarati i o Ukrajini koja nije članica NATO i „da li će on priznati da je Krim ruska teritorija“, Fares je odgovorio da je „Krim pitanje prava, jer Rusija oko toga može ići na međunarodna nadležna tela i sudove i reći da je oduvek Krim bio ruski, a da ga je Sovjetski savez anektirao Ukrajini“.

„To je vrlo složeno pitanje, a da predsednik Tramp preko noći kaže Rusima treba da vratite Krim, e to ne verujem da će se tako dogoditi“, istakao je spoljnopolitički savetnik novog predsednika SAD.

„Tramp će sklopiti sporazume, sesti za sto s ruskim vođima i oni će razgovarati o sveukupnoj svetskoj situaciji, uključujući Krim. A to znači kako da se dođe do pomirenja, kako da se ponovo sklopi sporazum s Ukrajinom, ali Tramp neće biti agresivan u angažovanju s Rusima, ali će ujedno biti vrlo jasan da takva ne sme biti ni ruska strana“.

Fares je naglasio da je „Rusija hiper-nuklearna svetska sila, stalna članica SB UN, uključena bitno u mnoge okvire i svetska zbivanja„.

Zato će se, po njegovim rećima, „predsednik Tramp sastati s Vladimirom Putinom i ruskim vođstvom i ucrtati granice i okvire“ za dogovore i rešavanje ključnih svetskih pitanja.

Tramp je u predizbornoj kampanji rekao da evropski saveznici u NATO najpre sami moraju da ojačaju svoju odbranu i za to izdvajaju više novca, što je naročito u Poljskoj i baltičkim zemljama protumačeno kao smanjivanje američke uloge u NATO, posebno zato što je Tramp napomenuo da saveznici ne mogu da očekuju da ih Amerikanci automatski brane od eventualne ruske pretnje.

On je predočio i da će tražiti od arapskih zemalja Zaliva, Japana i Južne Koreje da više para daju za svoju odbranu i nagovestio izvesno američko vojno povlačenje s tih područja u sklopu ključne strategije „okretanja najpre sebi i vraćanja snage Americi“ prevashodno na unutrašnjem planu.

Evropski analitičari smatraju da to može biti kraj dosadašnje politike SAD da svud kroje sudbinu sveta i okretanja, priznavanja sveta u kojem postoje i drugi činioci, pa i kraj NATO kakav danas postoji i početak preustrojstva tog vojno-političkog zapadnog saveza koji je u poslednje vreme dramatično zaoštrio i uneo hladnoratovsku retoriku i poteze prema Rusiji.

Generalni sekretar Atlantskog saveza Jens Stoltenberg vrlo šturo je čestitao Trampu na izbornoj pobedi i samo ocenio da su „Amerika i Evropa potrebne jedna drugoj“.

Stoltenberg je naknadno želeo da naglasi da je ključni član 5. Povelje NATO koji govori o obavezi svih članica da, uključujući nuklearne snage, pomognu savezniku koji bi bio žrtva spoljne agresije, stavljen na snagu kad su islamski teroristi izvršili udar na SAD 11. septembra 2001.

„A evropski vojnici su učestovali i u misiji u Avganistanu, što je bio neposredan odgovor na taj udar“, želeo je da podseti čelnik NATO.

Close