NOVOSTI

Dojče vele: Merkelova u krizi, NEMAČKA menja politiku prema SRBIJI?

Kancelarka Nemačke
foto: Tanjug

Nakon loših rezultata CDU na više lokalnih izbora u Nemačkoj, premijer Srbije ocenjuje da bi odlazak Angele Merkel sa vlasti značio „kraj Evrope kakvu znamo“. DW analizira šta bi smena u Berlinu mogla da znači za Srbiju.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je više puta do sada izrazio svoju podršku politici Angele Merkel, pre svega imigrantskoj politici, izrazio je bojazan da bi kraj vlasti nemačke kancelarke naredne godine bio „kraj Evrope kakvu znamo“.

Aleksandar Vučić je takođe istakao da bi „nama na Balkanu bio poseban hendikep, jer imali smo svi ovde istu adresu i nekoga ko će da nas pozove i pomogne, a ko će da nas pozove ako se odnosi u Evropi promene.“

Vučić: Lojalan sam Merkelovoj

Nakon loših rezultata nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) na lokalnim izborima, Vučić je primetio da se tome mnogi raduju, ali da on ne želi da se raduje „jer nas je Angela Merkel spasila sukoba i nemira kad je počela kriza s migrantima i kada se ovde pretilo sankcijama“.

Vučić je naglasio da on jeste lojalan Merkelovoj, ali da je to mnogo više pitanje racija, nego lojalnosti.

– Ona je mnogo uložila u Evropu, oni imaju suficit veći nego sve druge zemlje Unije, oni su najjača zemlja u Evropi, to jednostavno nije za poređenje. A što se nekome ljulja vlast, ne znači uvek da će se završiti gubitkom izbora – zaključio je premijer Srbije.

Sve zavisi od migrantske krize

Evropski projekat jeste trenutno u krizi, ali teško je u ovom trenutku reći da li je on povezan sa političkom sudbinom Angele Merkel, ocenjuje za DW Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose.

– Pravo pitanje je koliko je politika koja je dovela do toga da u Evropu dođu milioni emigranata sa Bliskog istoka, povezana s političkim krajem Angele Merkel. Verovatno je da nemački birači razmišljaju o tome kada glasaju na lokalnim izborima, i to bi mogla biti indikacija kako će se glasati sledeće godine na parlamentarnim izborima – kaže on.

Kada je reč o izborima naredne godine, Bojan Al Pinto Brkić smatra da su moguća dva scenarija.

– Jedan je da do promena na čelu Hrišćansko- demokratske unije dođe pre izbora, a drugi je da CDU jednostavno ode s vlasti. U prvom slučaju, moguće je da dođe i do promene politike prema Srbiji, ali i regionu, ukoliko na čelo CDU dođe neko ko nema tu dozu bliskosti prema Balkanu i pitanju imigranata. Sama CDU nije baš toliko otvorena prema Istoku i politici prema migrantima; Angela Merkel tu zaista jeste dala jedan lični pečat. Ukoliko dođe do promene vlasti i preuzmu je socijaldemokrate, moguće je da će se nastaviti taj neki topliji odnos prema Balkanu, ali ne toliko i prema migrantima – jer to pitanje postaje centralno, ne samo u Nemačkoj, nego i unutar Evropske unije – priča Brkić.

Srbija zatvorenih vrata?

– Mislim da je Nemačka ozbiljna zemlja, koja dugoročno planira svoju spoljnu politiku, i da se stoga ništa neće promeniti što se tiče Srbije i regiona ukoliko tamo dođe do promene vlasti – ocenjuje za DW Naim Leo Beširi, izvršni direktor Centra za evropske poslove.

Kako kaže, kada je reč o migracijama, to takođe neće dotaći Srbiju, jer je ona u ovom trenutku samo tranzitna zemlja, i s te strane nije mnogo važno da li će migranti završiti u Nemačkoj ili Švedskoj.

Međutim, Beširi napominje da bi trebalo donekle demistifikovati podršku Srbije politici otvorenih vrata za koju se zalaže Angela Merkel.

– Srbija podržava tu politiku utoliko što migrante samo propušta da idu dalje u druge zemlje. Imamo svega nekoliko desetina slučajeva u proteklih nekoliko godina da su ljudi zapravo tražili azil u Srbiji, a većina njih bude i odbijena. To što mi nismo podigli žičane ograde ili zaustavili migrante na granici s Makedonijom, to nikako ne znači da mi imamo nekakvu politiku otvorenih vrata – kaže on.

Loš tajming za izjave lojalnosti

Izjave lojalnosti Angeli Merkel, koje su se često čule od premijera Aleksandra Vučića, trebalo bi posmatrati u svetlu tajminga, napominje Bojan Al Pinto Brkić.

– U istoriji Evrope imamo slučajeva da su neke politike bile realizovane zahvaljujući jakim, personalnim vezama. Međutim, Angela Merkel je u tom smislu na zalasku svoje političke karijere, što zbog godina života, što zbog godina na funkciji, i rekao bih da je prilično originalno, da tako kažem, stavljati se sada u poziciju nekih ličnih odnosa s nemačkom kancelarkom uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj – i imajući u vidu da njena pozicija u nemačkom društvu nije toliko jaka kao pre nekoliko godina – ističe Brkić.

Kako navodi, trebalo bi na neki način demistifikovati političke priče o prijateljima Srbije u svetu.

– Dosta se govori o nekakvim prijateljstvima i savezništvima, ali ta prijateljstva nisu podržana ni ekonomski, ni politički. Sve to deluje relativno, pa čak i tvrdnje da je Evropska unija veliki ekonomski partner Srbije. To su sve veoma skromni, rekao bih i marginalni iznosi. Primera radi, Mađarska ostvaruje oko 80 milijardi dolara izvoza, dok je ukupan BDP Srbije oko 40 milijardi dolara. S druge strane, ne smemo zaboraviti da se Srbija u velikoj meri ne slaže sa spoljnom politikom EU i da tu postoje ozbiljne razlike – i da je jedina tačka slaganja Srbije i Nemačke taj odnos prema migrantima – kaže.

Odgovor premijera
foto: Tanjug

Srbija – najslabija migrantska karika

– Trebalo bi takođe napomenuti da, ukoliko dođe do promene migrantske politike u Nemačkoj, to može ostaviti posledice i po Srbiju – ističe Bojan Al Pinto.

Kako kaže, „to je zapravo pitanje najslabije karike“. EU, navodi on, može da natera Srbiju da primi veći broj ljudi, iako Srbija nije prva zemlja u koju su oni ušli, ali Srbija ne može, recimo, da natera Makedoniju da te ljude primi nazad. U tom slučaju, situacija može da bude dosta komplikovana za Srbiju, ukoliko u Nemačkoj usledi politika zatvorenih vrata.“

– Svakako nije loše da postoje dobri lični odnosi između političara, o kakvima često govori premijer Vučić, ali mislim da bi to ipak trebalo iskoristiti da se ti odnosi uspostave na nekom sistematskom nivou – kaže Naim Leo Beširi.

On navodi da svakako nije dobro da se samo premijer bavi spoljnom politikom i da se ona bazira na percepciji njegovih prijateljstava u svetu.

– Mi nemamo strateške odluke gde želimo da budemo za nekoliko godina, a to onda znači da se odluke donose ad hok. Prosto fizički nije moguće da se jedan čovek bavi spoljnom politikom, poljoprivredom, prosvetom, odbrambenom politikom i svim drugim politikama.

A ako se spoljna politika vodi iz jednog centra, kad taj centar ode s vlasti, ispostaviće se da iza toga nije ostalo ništa dugoročnije – ističe.

(Skandalozno.rs, Izvor: Dojče vele, blic.rs)

Close