NOVOSTI

GMO NA PRAGU: Srbija će uskoro moći da se ‘pozdravi’ sa zdravom hranom!

GMO ili ne?

Srbija će uskoro moći da se pozdravi sa zdravom hranom. Ukoliko država podlegne pritiscima Evrope i Svetske trgovinske organizacije i „pojuri“ da dozvoli promet genetički modifikovane hrane, sateraće domaće poljoprivrednike, jer će, kako kažu stručnjaci, dozvoliti uvoz proizvoda čija će proizvodnja ovde biti zabranjena.

Tako je naša zemlja na dobrom putu da uništi ono po čemu je prepoznatljiva, a to je proizvodnja konvencionalne soje.

Prema podacima kompanije „Dunav soja“, Srbija je jedan od tri najveća proizvođača soje u Evropi. Ujedno, imamo dovoljno soje za potrebe domaće industrije stočne hrane. Tako su, jaja, meso i mleko dobijeni od životinja koje su hranjene domaćom, genetički nemodifikovanom sojom. Kolika je to prednost, najbolje govori podatak da svega 15 odsto proizvođača u Evropi može da istakne ovo kao kvalitet svog proizvoda.

– Srbija se nalazi pred velikim izazovima – priča Marija Kalentić, regionalni direktor „Dunav soje“. – Mi već sada uvozimo značajne količine mesa, mleka i drugih proizvoda sa evropskog tržišta. U Evropi, oko 85 odsto ovakvih proizvoda dobijeno je od životinja hranjenih genetički modifikovanom sojom.

Evropska unija, međutim, ne zahteva označavanje proizvoda koji su hranjeni GMO sojom i stočnom hranom, već samo u slučaju kada su genetički modifikovani sastojci direktno i fizički prisutni u proizvodu.

Kako ističe Kalentićeva, meso, mleko i jaja u EU zemljama, ukoliko na sebi ne sadrže oznaku kvaliteta „bez GMO“, najčešće su poreklom od životinja koje su hranjene genetički modifikovanom hranom. To je slučaj u svim zemljama u regionu.

– Najveći izazov koji nas čeka, kako bismo osigurali integraciju u EU i STO, jeste izmena postojećeg zakona o zabrani uvoza GM proizvoda – kaže Kalentićeva. – Ukoliko dođe do usklađivanja Zakona o GMO sa regulativom EU i STO, omogućio bi se uvoz genetički modifikovane sojine sačme. To ne znači da bi se to i desilo. Nesporno je da bi najveći pokretač uvoza bila razlika u ceni. Srbija ne može da bude cenovno konkurentna uvozu jeftinije GM soje iz evropskih zemalja.

Inače, Srbija, BiH i Belorusija jedine su zemlje Evrope koje nisu članice Svetske trgovinske organizacije. Jedan od poslednjih uslova koji moramo da ispunimo kako bismo postali punoprani članovi STO, jeste da dozvolimo promet proizvoda od GMO. Jedina zemlja koja je član STO a ne dozvoljava ništa što ima veze sa ovim „mutantima“ jeste Rusija.

– Nekoliko hiljada hektara u Srbiji svake godine bude zasejano GM sojom – kaže Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije.

– Ne znamo šta ti ljudi rade sa tom sojom, ali ona se otkupljuje negde pored puteva, u sivoj zoni, a sigurno da veliki broj završi u sojinoj sačmi, brašnu i u stočnoj hrani. To je posao policije i inspekcije, ali država očigledno ne obavlja dobro svoju funkciju.

Kako Karić kaže, mi sada imamo restriktivni zakon koji zabranjuje sve što se tiče GMO. S druge strane imamo mnogo dokaza da se GMO soja nalazi u svim delovima Vojvodine i Mačve.

– Haos nas tek očekuje kada bilo kakav liberalni zakon bude bio donet – upozorava Karić. – Ne možemo sad kad je sve zabranjeno da odbranimo državu, a kamoli kad budemo nešto dozvolili.

Na inicijativu „Dunav soje“, ove godine napravljena je studija „Efekti liberalizacije Zakona o GMO na tržište soje u Srbiji“.

Studija ima za cilj da sačuva lidersku poziciju i GM FREE identitet naše zemlje u narednom periodu, u uslovima otvorenog tržišta.

(večernje novosti)

  • MickoNY

    Ako to neko uradi , trebalo bi ga vesati….

Close