Kontrole pokazale: U ĆEVAPE i meso koje jedemo stavljaju SVE i SVAŠTA

Šta jedemo?

foto: pixabay.com

Nije nepoznato da u meso po prodavnicama stavljaju soju, led, vodu i hrskavicu, a da su prodavci nadmašili sami sebe u tome kako da mesu sačuvaju svežinu i produže rok trajanja pokazuju nedavne kontrole veterinarske inspekcije.

Inspekcija je, naime, tokom 2016. i 2017. godine u rezultatima ispitivanja uzoraka zatekla proizvode sa dodatim vinobranom (davanje „zdrave boje“ mesu) i potvrđen je nalaz SO2 u poluproizvodima od mesa.

Analiza je pokazala i da su dodavane začinske smese koje nisu odobrene za korišćenje. Samim tim, veliki broj nepravilnosti u trgovinskim lancima bio je vezan i za deklarisanje, posebno kod pilećeg mesa koje je nepravilno obeležavano.

Da ima indicija da se u prodaji nalazi meso u kome ima vinobrana, potvrdio je i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.

– Čuo sam za takve slučajeve i pitanje je koliko se to kontroliše kod nas. Kada je naša organizacija slala inspekciju, nalazili su mesne proizvode sa isteklim rokom trajanja, sa prisustvom buđi i truljenja – istakao je Papović.

Kontrolisanom upotrebom, SO2 ima važnu ulogu u čuvanju i dužini roka upotrebe poluproizvoda od mesa, što ovde nije bio slučaj.

– Sumpor dioksid se dodaje u hranu radi smanjenja rasta mikroorganizama, sprečavanja promene boje hrane, a da se konzervans dodaje radi sprečavanja kvarenja hrane – kažu u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

Dozvoljeni su aditivi, boje i enzimi iz tehnoloških razloga, ali, kako su naglasili u inpekciji, nijedan dodatak ne sme da se upotrebljava za prikrivanje neispravnih sirovina, odnosno loših tehnoloških postupaka ili prakse.

Prema Pravilniku o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa iz 2015. godine, dozvoljeni su sledeći dodaci: kuhinjska so, voda, enzimi (starter kulture i kulture probiotičkih organizama), arome dima i prirodne arome, vlakna, (inulin, omega-3 masne kiseline, vitamini i mineralne materije, ugljeni hidrati (skrob i proizvodi od skroba), belančevinasti proizvodi, mleko i proizvodi od mleka, jaja i proozvodi od jaja, masti i ulja biljnog i životinjskog porekla, hrana i proizvodi biljnog porekla (pečurke, žitarice, povrće, voće, i njihovi proizvodi uključujući vino i druga pića) i želatin.

Kako vinobran utiče na organizam

Iako je upotreba vinobrana u maloj količini dozvoljena u proizvodnji kako bi se odložilo kvarenje mesa, veća količina od dozvoljene može negativno da se odrazi na zdravlje čoveka.

– Vinobran je jedna vrsta kiseline i može da ošteti sluzokožu creva i želuca, pa ga ne bi trebalo zloupotrebljavati – poručuje dr Nevenka Dimitrijević iz Doma zdravlja „Voždovac“.

Dok upotreba vinobrana ostavlja posledice na duže staze, uzorci kod kojih je pronađena buđ i truljenje su mnogo opasniji.

– Ja bih zatvorila sve koji drži neispravno meso. Pokvareno meso može da dovede do ozbiljnog trovanja kod ljudi – upozorila je dr Dimitrijević.

Kazne za stavljanje nedozvoljenih supstanci

Svi kod kojih su potvrđeni nalazi supstance koja nije dozvoljena za korišćenje, sankcionisani su u skladu sa kaznama propisanim zakonom, a hrana je neškodljivo uklonjena kao nebezbedna, kažu u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

Zakonom o bezbednosti hrane propisane su kaznene odredbe za one koji stavljaju u promet hranu koja nije bezbedna.

„Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako: stavi u promet hranu koja nije bezbedna, ne obezbedi da hrana i hrana za životinje u svim fazama proizvodnje i prometa ispunjava uslove propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima ili ne dokaže ispunjenost tih uslova, u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa i ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane;

– novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik, ako: stavi u promet hranu koja nije bezbedna, u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane;

– novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, ako: stavi u promet hranu koja nije bezbedna, u svim fazama proizvodnje i prometa ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane;

Zbog pomenutih neispravnosti, u toku je vanredna službena kontrola prometa poluproizvoda od mesa (ćevapčića, pljeskavica, roštilj kobasica), koja nas, nadamo se, neće ponovo neprijatno iznenaditi.

(Skandalozno.rs, Izvor: telegraf.rs/Slađana Vasić)

Budite prvi sa komentarom na članku "Kontrole pokazale: U ĆEVAPE i meso koje jedemo stavljaju SVE i SVAŠTA"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.