Međunarodni sud u Hagu pustio Simatovića na privremenu slobodu do 19. januara

Hag

Foto: printscreen

Međunarodni sud u Hagu pustio je na privremenu slobodu bivšeg operativca Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Franka Simatovića-Frenkija, kome sudi po optužnici za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. godine.

Kako je danas saopštio taj sud, Simatović će na privremenoj slobodi u Srbiji ostati do 19. januara.

Iz odluke sudija, sa koje je danas skinuta oznaka poverljivosti, proizlazi da je Simatović pušten iz pritvora u Sheveningenu (Scheweningen) 8. decembra.

U ponovljenom haškom procesu Simatoviću i prvooptuženom Jovici Stanišiću, bivšem šefu SDB Srbije, danas je nastupila pauza zbog Božića i Nove godine. Suđenje će, kako se očekuje, biti nastavljeno u trećoj nedelji januara.

Tužioci su danas zatražili da proces Stanišiću i Simatoviću tada bude ubrzan dodavanjem još jednog radnog dana.

[adsenseyu5]

Zbog bolesti prvooptuženog Stanišića, suđenje se, od početka u junu do sada, odvijalo tri dana nedeljno po tri sata. Budući da je, po odluci suda, Stanišić na privremenoj slobodi u Srbiji od kraja juna, tužioci zahtevaju da u januaru broj radnih dana i radnih sati svakog dana bude povećan na četiri.

U podnesku raspravnom veću predsedavajućeg Bartona Hola (Burton Hall), tužioci ocenjuju da je dosadašnji raspored rada „neefikasan“ i da „nepotrebno produžava proces“.

Tužilaštvo tvrdi i da zbog trodnevne radne sedmice „nije u stanju da svedoke izvodi na način primeren brzom sudjenju“. Tužioci podsećaju da je i odbrana prvooptuženog Stanišića, naznačila da bi, dok je on na privremenoj slobodi u Srbiji, sudjenje moglo da se odvija i tokom pune, petodnevne, radne sedmice.

Putin pogledao kroz prozor aviona i video da ga neko prati – VIDEO

Ukoliko drugooptuženi Simatović, koji proces prati u haškoj sudnici, smatra da bi prepreka za produžavanje radne nedelje moglo biti njegovo zdravstveno stanje, raspravno veće bi, po tužiocima, trebalo da naloži da Simatovića „pregleda nezavisni medicinski ekspert“.

Sudije bi, predlaže dalje Tužilaštvo, trebalo da omoguće Simatoviću da sudjenje prati iz pritvora u Sheveningenu (Scheweningen), ukoliko bi to omogućilo povećavanje broja radnih sati.

Tužioci, međutim, ocenjuju da „nema objektivne osnove za zaključak da Simatović ne može da prati povećan radni raspored procesa“.

Rakete su mačji kašalj: Severna Koreja radi na mnogo opasnijem oružju – VIDEO

Očekuje se da će sudije odluku o zahtevu tužilaca doneti pre nastavka suđenja Stanišiću i Simatoviću. Raspravno veće će, u istom roku, ponovo razmotriti i da li će prvooptuženom Stanišiću produžiti boravak na privremenoj slobodi, koji, po važećoj odluci, ističe 18.januara 2018.

Stanišićeva odbrana ranije je zatražila da on u Beogradu ostane do kraja dokaznog postupka. Od početka ponovljenog sudjenja Stanišiću i Simatoviću, 13. juna, tužioci su pred raspravno veće, na javnim sednicama, izveli dvadesetak svedoka, većinom o zločinima u Hrvatskoj.

[adsenseyu1]

Po optužnici, ta zlodela počinile su formacije pod kontrolom SDB Srbije, odnosno Stanišića i Simatovića, poput Crvenih beretki i Srpske dobrovoljačke garde koju je vodio Željko Ražnatović-Arkan.

Stanišića (67), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovodjenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Oumuamua: Pored Zemlje će sutra proleteti svemirski objekat koji bi mogao biti najvažnije naučno otkriće

Po nalazima lekara u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije. Bolest prvooptuženog značajno je uticala na tok i dužinu dugogodišnjeg haškog procesa protiv Stanišića i Simatovića.

Od kada su se u haškom pritvoru našli prvi put 2003., obojicu optuženih je sud više puta puštao na privremenu slobodu. Prema podacima njegove odbrane, Stanišić je duže od šest godina proveo na privremenoj slobodi, a više od pet godina u pritvoru.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013., Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

[adsenseyu5]

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobadjajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrdjivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH. Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela.

(Skandalozno.rs/Dnevno.rs/izvor:Beta)

[adsenseyu2]

Budite prvi sa komentarom na članku "Međunarodni sud u Hagu pustio Simatovića na privremenu slobodu do 19. januara"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.