Najtužniji hrišćanski praznik: Evo šta se valja, a šta nikako ne treba da radite na Veliki petak!

Praznik

Veliki petak je dan kojim se obeležava stradanje Isusa Hrista i najtužniji hrišćanski praznik. Toga dana, nakon dugog mučenja, Isus je razapet na krstu, gde je i preminuo.

Zbog toga je ovaj praznik zapravo dan žalosti i strogog posta, kada se, prema starim običajima, ustaje pre izlaska sunca. Takođe, na Veliki petak ne valja raditi, već pripremati proslavu Uskrsa. Na ovaj dan ne zvone zvona, a večernjim bogosluženjem i iznošenjem plaštanice obeležava se smrt i skidanje Isusovog tela sa krsta.

U nekim krajevima, ljudi su ujutro donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela.

Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki Petak jeste farbanje Uskršnjih jaja, u kom učestvuju i zabavljaju se žene i deca. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će se čuvati do sledećeg uskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju, kako bi bila plodna i donela berićet domaćinima.

Na dan Uskrsa, svi ukućani treba prvo da pojedu jaje, a tek onda da se posluže ostalom hranom.

Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom, kako bi brzo rasla.

Što se tiče posta, „strogost“ varira od mesta do mesta. Negde se posti na vodi i jede se samo jedan obrok dnevno, dok se deci daje kuvani kukuruz, kokice i hleb. Stariji nisu večerali, ali deci su davali hleb posut šećerom ili solju.

U nekim mestima na Veliki petak se jede samo supa od pasulja, ali u današnje vreme u većini mesta na posnoj trpezi nalazi se riba, krompir, džem, voće, posni kolači…

Na Veliki petak najstrože je zabranjeno vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista. Domaćice kuvaju povrće, najviše mladu koprivu, koju su jeli i stari i mladi.

U južnoj Srbiji, roditelji na ovaj praznik decu ne puštaju da izađu iz dvorišta.

(Stil)