Pre tačno 423 godine Turci su spalili mošti Svetog Save: Ako želite mir i spokoj, ovako se pomolimo…

molitva

Foto: Wikimedia/MOSSOT

Postoji nekoliko verzija priče gde su zapravo spaljene mošti prvog srpskog arhiepiskopa

Posmrtni ostaci Svetog Save, jednog od najvećih srpskih svetitelja, prvog arhiepiskopa SPC, bile su sahranjene u manastiru Mileševa. Međutim, nakon jednog ustanka Srba protiv Turaka, tadašnji Sinan paša je rekao da se mošti prebace u Beograd i tamo spale, za kaznu. To je i učinjeno pre tačno 425 godina, na današnji dan, 1594. godine.

[adsenseyu5]

Ispostavlja se da se na mestu na kojem je danas hram Svetog Save na Vračaru desilo pomenuto spaljivanje, jer u spisima stoji da su mošti izgorele na brdu Vračar. Ali, u to vreme, Vračar nije bio toliko veliki i smatralo se da je to mesto gde je Sveti Sava spaljen zapravo – današnji Tašmajdanski park.

Saveti svih mudraca: Ove stvari o sebi ne govorite nikome, nikada

Tamo gde je sada hram nalazila se, navodno, močvara, a na Slavili se nekada pecalo, jer je tu bila bara. Priča se da je Sinan paša došao Carigradskim drumom (danas Smederevski put), da spali Savine mošti.

Sinan je hteo da spali kosti na što većem mestu, kako bi što više građana moglo da vidi lomaču i zatraši ih, i upravo je to mesto bilo centar svega, odakle se sve moglo videti.

Ipak, početkom 19. veka Gligorije Vozarević, čovek koji je najzaslužniji za osnivanje Narodne biblioteke, mislio je da je pronašao mesto spaljivanja, jer je na periferiji našao nepoznati drveni krst. Zamenio ga je novim 1874, a ceo kraj je dobio naziv “Vozarev krst”. Danas se taj kraj zove Crveni krst.

[adsenseyu1]

Ali, tu nije kraj priče, jer je Odbor za podizanje hrama Svetog Save odlučio da se objekat podigne na vrhu Vračara, gde se sada nalazi najveća pravoslavna svetinja na Balkanu, verujući da su ti spaljene mošti, jer se i odatle vidi dobar deo Beograda.

Šta je prava istina, možda nikad nećemo ni saznati, ali treba imati na umu da je tokom 19. veka Tašmajdan bio gradsko groblje, gde je knez Miloš i napravio crkvu, nedaleko od mesta spaljivanja, poznatiju danas kao crkva Svetog Marka, posvećenu svom sinu Marku.

Ceo život proveo u Beogradu, pobegao na selo i ne kaje se. Evo šta poručuje…

Ovim povodom, na dan spaljivanja moštiju Svetog Save, pomolite se svecu ovim rečima:

Veliki ukrase među Svetiteljima, Bogomudri oce Savo, molimo ti se, mi, sluge tvoje, i pripadajući vapijemo ti: ne ostavi decu svoju, oče, nego svagda budi s nama, kao što si obećao, da te i mi po dužnosti slavimo, da te veličamo, da proslavljamo veličinu i silu tvoju, i da ti prinesemo dostojnu pesmu, kličući i govoreći: tebe veličamo, Svetitelju, tebe slavimo, Svetilniče, tebi se klanjamo, oče Savo, moli, molimo ti se, da se spasu oni koji slave Sveti Spomen tvoj. AMIN.”

[adsenseyu1]

(Skandalozno.rs, Izvor: Telegraf.rs)

[adsenseyu2]

Budite prvi sa komentarom na članku "Pre tačno 423 godine Turci su spalili mošti Svetog Save: Ako želite mir i spokoj, ovako se pomolimo…"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.