Viši sud u Beogradu naložio započinjanje procesa rehabilitacije Milana Nedića

Rehabilitacija?

Viši sud u Beogradu ponovo je naložio započinjanje procesa rehabilitacije Milana Nedića, saopštio je njegov praunuk Aleksandar Nedić.

Za jedne predsednik kvinsliške vlade tokom okupacije, za druge predsednik „Vlade narodnog spasa“ u teškim vremenima – kontroverzni slučaj Nedić pred sudom jedan je u nizu od nekoliko hiljada zahteva za rehabilitaciju koliko je podneto u protekle četiri godine.

Uklonjena 2009. na zahtev tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića iz sale u Vladi u kojoj su izloženi portreti svih premijera Srbije, par godina godina kasnije izložena u Prvoj kragujevačkoj gimnazije među znamenitim đacima te škole – fotografija jednog čoveka izaziva oprečna mišljenja kao i čovek na njoj – Milan Nedić.

„Mi danas imamo neprekidno spinovanje da se Srbija zaboga vraća fašizmu. Suština je da je Srbija bila na dnu u tom novom evropskom poretku, da je Nedić pokušao nešto što nije bila čitsa saradnja, on je pokušao da spasi svoju zemlju“, kaže istoričar Čedomir Antić.

S njim se ne slaže Milan Radanović, samostalni istraživač.

„Milan Nedić je jedna od najnegativnijih figura u modernoj istoriji Srbije i uopšte u modernoj istoriji srpskog naroda“, smatra Radanović.

Rehabilitacija pred sudom je suđenje o sudskom postupku, a ne o krivici Milana Nedića, smatra istoričar Čedomir Antić.

„Istorija nije tu da rehabilituje, istoričari pokuašvaju da rekonstruišu istorijsku istinu. Sud je jasno rekao da neće rehabilitovati nikoga koje sarađivao sa fašističkim okupatorom.

Po tom osnovu nije rehabilitovan čovek kog je odlikovao Hitler Aćifefendija Bljuta, po toj logici nisu honvedi mađarski rehabilitovani, po toj logici nikada neće biti rehabilitovan Milan Nedić, ali staviti u ravan Milana Nedića sa hrvatskim ustašama ili mađarskim hortijevcima je krajnje netačno i krajnje nepravedno“, kaže Antić.

Za samostalnog istraživača Milana Radanovića nema sumnje da je zakon rehabilitovao niz ličnosti koje su imale negativnu ulogu tokom okupacije.

„Neke ličnosti koje su rehabilitovane ili čiji proces sudske rehabilitacije je u toku su društveno u određenom smislu i politički, pa i istorijski rehabilitovane. Recimo rehabilitacija Draže Mihailovića je proces koji je trajao 25 godina, sudska presuda je samo finale. Kad je reč o Nediću on je normalizovan u domaćoj javnosti. Sud o Milanu Nediću treba da donese istoriografija, taj sud je već dao srpski narod tokom II svetskog rata“, ističe Radanović.

Lica koje su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga bez odluke suda u prošlom veku lišena slobode, života ili građanskih prava svoja prava traže pred Višim sudom.

U protekle četiri godine u Viši sud u Beogradu primljeno je ukupno 2015 zahteva za rehabilitaciju.

Preko 800 je usvojeno, 797 je u radu, a samo 42 zahteva su odbijena.

Rehabilitovano lice između ostalog ima pravo i na vraćanje oduzete imovine. Po važećem zakonu zahtevi će se u Višem sudu primati do kraja 2016.

(b92)