Bitka za BLAGO: Počelo izvlačenje olupine broda vredne 17 MILIJARDI dolara! – VIDEO

Blago

foto-ilustracija: pixabay.com

Posle 309 godina, počele su pripreme za izvlačenje galije „San Hoze“ sa dna mora. Ovaj brod, prepun zlata, postao je predmet međunarodnih svađa, a bitka imperije, bivše kolonije i lovaca na blago se zahuktava.

Galija „San Hoze“ je sa više od 600 ljudi 8. juna 1708. godine upućena u Kartagenu. Međutim, presreo ju je i napao britanski brod „Ekspedišn“, opremljen sa čak 70 topova. „San Hoze“ je bio pogođen, došlo je do eksplozije i galija i blago koje je prevozila potonuli su na morsko dno. Na brodu su se nalazile zlatne i srebrne poluge, drago kamenje i drugo blago. Procenjuje se da je ukupno blago na galiji bilo u vrednosti od današnjih 17 milijardi dolara.

Nakon gotovo 310 godina, počeo je novi okršaj. Antropolozi i istoričari Kolumbijskog instituta su 2015. godine uz podršku mornarice ove latinoameričke države našli ostatke galije. Sledeće godine je predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos izjavio da će „San Hoze“ biti podignut sa morskog dna, pa je zbog toga 12. juna ove godine bilo formirano društvo u čijem radu učestvuju predstavnici države i privatnog sektora.

Postoji čitav niz razloga, zašto se ovo blago može smatrati isključivo vlasništvom Kolumbije, rekao je za Sputnjik ekspert za morsko pravo, direktor Pomorskog analitičkog centra Kolumbijskog nacionalnog univerziteta Antonio Hose Renhifo. Već skoro dvadeset godina on se bori po različitim inostranim sudovima kako bi Bogota dobila pravo na ovu galiju.

– Sve je počelo od trenutka kada i potraga za galijom. Jedna američka kompanija koja se bavi podvodnim istraživanjima je 1980. godine objavila da je rešena da nađe ’San Hoze‘ i dobila je dozvolu da obavi podvodna istraživanja. Radi se o tome da ako neka kompanija nađe ostatke broda koji je preživeo brodolom, ona je dužna da objavi gde se ta olupina nalazi. Takođe, kompanija koja nađe ostatke broda ima pravo na određeni deo blaga koje je bilo na brodu. Obim blaga koji firma može da zadrži reguliše zakonodavstvo dotične države – objašnjava Renhifo.

Tačnu lokaciju potonuća „San Hozea“ našla je i objavila 1994. godine kompanija „Si serč armada„.

Nakon što su kolumbijske vlasti ovoj kompaniji dodelile status „podnosioca zahteva za istraživanje“, čelnici kompanije se nisu na tome zaustavili. Oni su od lokalnih pravnih institucija tražili da se tačno ustanovi koliki je njihov deo. Posle trogodišnjeg spora, 2007. godine Vrhovni sud Kolumbije je ustanovio da tovar koji je prevozila galija ima status nacionalnog arheološkog blaga, a da pomenutoj kompaniji pripada polovina onoga što pronađe u morskim dubinama.

Renhifo je osporio ovu odluku i dokazao da je kompanija svojevremeno priložila lažna dokumenta.

– Zamislite da od vas traže da isplatite nekome novac, iako vi niste u obavezi da to činite. Prestaju da vam isplaćuju platu, izbacuju iz stana i jedino što vam ostaje je da odete na sud i tražite veštačenje grafologa kako biste dokazali da je vaš potpis falsifikovan. Ovde se upravo to dogodilo: američka firma je priložila falsifikovana dokumenta na osnovu kojih je dobila pravo na polovinu ukupnog blaga sa olupine – rekao je Renhifo.

San Hoze

Galija „San Hoze“ – foto: Wikimedia commons / Wikipedia

Kao odgovor na zahtev „Si serč armade“, Renhifo je pokrenuo pitanje o verodostojnosti dokumenata koje je ova kompanija dostavila još 1982. godine uz zahtev da im se omogući pravo na sprovođenje podvodnih istraživanja. Odatle i sumnje kolumbijskog eksperta u legitimnost odluke kolumbijskog suda.

– Mi tvrdimo da su dokazi koje je američka firma dostavila falsifikovani, jer su izdati uz zaobilazenje administrativnog protokola. Ako Državni savet utvrdi i objavi da su dokumenti zaista falsifikovani, sud će morati da promeni svoju odluku – smatra kolumbijski stručnjak za morsko pravo.

Sve se promenilo od trenutka kada je predsednik Santos izjavio da su galiju pronašli kolumbijski naučnici. Predstavnici „Si srč armade“ su izjavili da je Bogota našla olupinu zahvaljujući koordinatama koje su oni objavili. Renhifo pak tvrdi da ni to nije u potpunosti tačno, jer podaci, odnosno koordinate koje je dostavila američka kompanija, nisu u potpunosti tačni.

Na sve ovo, ovom sporu će se možda priključiti i Španija, koja je galije uvek smatrala vojnim brodovima i shodno tome svojom imovinom, iako je ova galija zapravo iz kolonije u Španiju iznosila tuđe dragocenosti.

Na pomolu nova bitka

Tokom svoje posete Kolumbiji 2016. godine, ministar pravde Španije Rafael Katala Polo je izjavio da se ovde radi o „španskom brodu, jer prema odredbama međunarodnog prava, plovilo pripada onoj državi pod čijom je zastavom potonulo, i osim toga, na brodu su poginule stotine Španaca“.

– Mi smatramo da je proglašenje dana sećanja na kulturno nasleđe i potonuće ovog broda nešto najbolje što se u ovoj situaciji može učiniti i ostaviti brod da leži tamo gde je potonuo – dodao je španski ministar.

Interesantno je kakva će biti reakcija Madrida kada Kolumbija izvuče galiju sa morskog dna.

Renhifo savetuje da se ne zaboravi Madrid kada bude došlo do deljenja imovine i blaga.

ASTRONAUT tokom boravka u SVEMIRU otkrio BLAGO na ZEMLJI?!

Španija je pred američkim sudom dobila slučaj u odnosu na drugu galiju koja je takođe potonula prepuna blaga, što je prilično veliki presedan – ističe kolumbijski pravnik.

– U Španiji se ovom temom bave i diplomate i vojnici i mornari i istoričari. Madrid je uveren da Kolumbija ne može od njega bilo šta da traži ili očekuje – dodao je sagovornik Sputnjika.

– Ne bismo smeli da potcenimo Španiju, državu koja je mnogo puta do sada uspela na raznim meridijanima da dobije sudske parnice koje su se ticale blaga potonulih galija. Španija ima veliku i efikasnu diplomatsku mašineriju – objašnjava Renhifo.

Na pomolu je nova bitka između bivše imperije, bivše kolonije i lovaca na blago. Sve ukazuje da će biti veoma interesantna.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Budite prvi sa komentarom na članku "Bitka za BLAGO: Počelo izvlačenje olupine broda vredne 17 MILIJARDI dolara! – VIDEO"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.