DOJČE VELE: Nema Novog svetskog poretka bez Rusije!

Ilustracija

Rusija se vratila na svetsku političku pozornicu. Moskva je bila vrlo aktivna prilikom dogovaranja obustave vatre u Ukrajini, a angažovala se i u Siriji i to je prva vojna intervencija Moskve od 1989.

Ne dešava se često da ruski predsednik hvali SAD. Sedamnaesti decembar 2015. bio je takav dan. Vladimir Putin pokazao je da je i sam iznenađen time što se ključni aspekti ruskog i američkog plana za Siriju – poklapaju.

Moskva će podržati najnoviju inicijativu Vašingtona o smirivanju sirijskog sukoba, rekao je šef Kremlja na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare u Moskvi. Dva dana pre toga je američki ministar spoljnih poslova Džon Keri posetio Moskvu. Pre sastanka sa Putinom, keri je demonstrativno prošetao Arbatom, jednim od omiljenih moskovskih šetališta, i kupovao suvenire. To su bile slike simboličke snage, kakve nismo videli godinama.

Renomirani moskovski list „Novaja gazeta“ napisao je da je moguće veliko poboljšanje odnosa između Rusije i SAD, odnosa koji su zahladili zbog ukrajinske krize. Pri tome je glavno pitanje mogu li dve zemlje da se slože oko pitanja dalje sudbine sirijskog predsednika Bašara al Asada. SAD traže njegovu ostavku, a Rusija ga i vojno podržava.Prva velika intervencija posle Avganistana„Putin je ponovo pobedio Obamu“, smatra moskovski publicista Konstantin Egert u svojoj analizi.

Svojim angažovanjem u Siriji, kojim je iznenadio Zapad, Putinu je uspelu ono što je želeo od samog početka – da „prisili SAD da sa njim razgovaraju kao sa nekim ko je ravnopravan“. Šef Kremlja, kaže Egert, stvorio je plan u kome su sukob u Ukrajini i pitanje Krima pripojenog Rusiji dospeli u drugi plan.

Od kraja septembra, Rusija učestvuje i u događajima na međunarodnom ratišu u Siriji, na kome je do sada glavnu reč vodila međunarodna koalicija sa SAD na čelu.

Foto: APFoto: AP

Stacioniranjem svojih borbenih aviona u Siriji, Moskva se vratila na svetsku vojnu pozornicu, jer to je prva takva akcija od povlačenja sovjetske vojske iz Avganistana 1989. Rusija kaže da njena avijacija pomaže sirijskim snagama u borbi protiv terorista organizacije Islamska država (IS). SAD tvrde da ruske bombe pogađaju uglavnom borce sirijske opozicije. Vašington je smatrao da Rusija komplikuje situaciju.

Situacija je postala još zapetljanija kada je 24. novembra Turska oborila ruski bombarder tipa Su-24 na granici sa Sirijom. Ankara je tvrdila da je ruski avion povredio vazdušni prostor Turske. Bio je to prvi put u poslednjih nekoliko decenija da jedna država NATO obara ruski vojni avion. Moskva je reagovala oštrim ekonomskim sankcijama protiv Turske i pojačavanjem svog vojnog prisustva u Siriji.

Dmitrij Trenin, šef moskovskog centra Karnegi, smatra da Rusija time želi da „spreči vojni poraz Asada i pad Damaska u ruke IS“, i dodaje da su perspektive rata ipak nejasne. Ruski stručnjak vidi Siriju u širem kontekstu Putinovih planova. „To je, poput Ukrajine, korak usmeren protiv postojećeg svetskog poretka, u kome pitanja rata i mira rešavaju SAD i njihovi saveznici“, kaže, Trenin – „Putin je to prekinuo“.Sabine Fišer iz berlinske Fondacije za nauku i politiku govori o jednom drugom aspektu. Jedan od ciljeva Moskve u Siriji je, po njenim rečima, da prekine svoju izolaciju nastalu zbog pripajanja Krima Rusiji i sukoba u Istočnoj Ukrajini, no, uspeha kojima se Moskva nadala – nema.

Široka alijansa protiv međunarodnog terora, koju je Putin tražio u svom govoru U Ujedinjenim nacijama u septembru – nije nastala. Fišerova sumnja da će se to desiti i u budućnosti, jer „su ciljevi i metode različitih aktera veoma različiti“.

Hoće li Ukrajina platiti cenu?

Ostukraine Konflikt – ShirokinoRat u Ukrajini još nije okončanPribližavanje Rusije i SAD oko Sirije kritički prate pre svega u Ukrajini, zemlji koja je ranije dominirala na dnevnom redu između Rusije i Zapada. Zapadni političari ističu da neće prestati da kritikuju Rusiju zbog toga što Moskva pomaže u Siriji. Ali, analitičari poput Konstantina Egerta to vide drukčije: „Kijev će platiti cenu novog približavanja Rusije i SAD.“

Foto: APFoto: AP

Godine 2015, sukob u Ukrajini našao se na prekretnici. U januaru su eskalirale borbe između ukrajinske armije i proruskih separatista u regionu Donjecka i Luganska. Zbog toga je nemačka kancelarka Angela Merkel, zajedno sa francuskim predsednikom Olandom, otputovala u Kijev i Moskvu. Njih dvoje prisustvovali su i direktnim razgovorima Vladimira Putina i njegovog ukrajinskog kolege Petra Porošenka 12. februara u Minsku.

Iz toga se izrodio dogovor nazvan Minsk-2, jer je prvi dogovor o obustavi vatre u Istočnoj Ukrajini od septembra 2014. prekršen već posle nekoliko nedelja.

Preti neuspeh dogovora Minsk-2

Posle novog dogovora iz Minska, Angela Merkel je rekla da vidi „tračak nade“. Deset meseci kasnije, ta nada polako nestaje. U potpunosti je ispunjena samo jedna tačka dogovora – o sastanku Kontakt-grupe. Ali obustave vatre nema. Doduše, ima mnogo manje borbi. Prema navodima UN, posle dogovora Minsk-2 je u Istočnoj Ukrajini ipak ubijeno 3.300 ljudi. Primirje je „veoma krhko“ rekao je Aleksander Hug iz posmatračke misije OEBS.

Jedina tačka uz koju je naveden tačan datum takođe neće biti ispunjena: prema dogovoru iz Minska, u Ukrajini bi do kraja 2015. trebalo da stupi na snagu reforma ustava koja predviđa neku vrstu autonomije za separatistička područja. Ukrajinski parlament je u prvom čitanju odobrio reformu, ali bi drugo glasanje o njoj trebalo da se održi tek 2016. Smatra se da je teško da će i tada za reformu glasati potrebnih 300 poslanika. Ukrajina je pod sve jačim pritiskom Zapada.

Foto: RojtersFoto: Rojters

Kijev će morati da sprovede Minsk-2 čak i ako Moskva to ne učini, rekao je američki potpredsednik Džo Bajden prilikom poslednje posete Ukrajini.

Saradnja ili rivalstvo?

Dogovori iz Minska kao da polako umiru, smatra nemački publicista Vinfrid Šinder-Deters koji živi u Kijevu. Njegova prognoza: sukob u Istočnoj Ukrajini će ostati zamrznut, a Moskva će pružiti podršku separatističkim područjima, no, ona neće biti pripojena Rusiji kao Krim. Slično to vidi i Dimitrij Trenin koji živi u Moskvi, ali dodaje: „Vrhunac krize je prošao“.

Mnogi stručnjaci se slažu u oceni da 2015. godina nije donela nikakav preokret u odnosima između Rusije i Zapada, te da će oni ostati zategnuti. 2016. bi trebalo da dođe do ograničene saradnje, na primer, u borbi protiv IS, no, sveukupno gledano, taj odnos će pratiti rivalstvo i konfrontacije.

(dw.com)

Budite prvi sa komentarom na članku "DOJČE VELE: Nema Novog svetskog poretka bez Rusije!"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.