PLANETA

Kina se ubrzano pretvara u PUSTINJU: Nestaje na hiljade kvadratnih kilometara plodnog zemljišta SVAKE GODINE!

Ilustracija

Hiljade kvadratnih kilometara plodnog zemljišta u Kini svake godine pretvori se u pustinju. Stopa “opustinjavanja” zemljišta ubrzana je u drugoj polovini proteklog veka i mada se trend u međuvremenu stabilizovao, situacija je i dalje vrlo ozbiljna.

Više od četvrtine zemljišta u Kini danas je lošijeg kvaliteta, ili je pretvoreno u pustinju, a razlozi su “preterana ispaša, preterano obrađivanje zemljišta, preterano korišćenje vode i klimatske promene”.

Samo u pustinji Gobi svake godine nestane 3.600 kilometara područja pod travom. Kineska Državna uprava za šumarstvo identifikovala je opustinjavanje kao najznačajniji ekološki problem, a klimatske promene će samo pogoršati stvari.

Ekološke katastrofe se negativno odražavaju i na društvo. “Dezertifikacija” ugrožava opstanak oko trećine kineskog stanovništva, naročito na zapadu i severu zemlje, i preti da ozbiljno ugrozi političku i ekonomsku stabilnost.

Ovaj problem Kini proizvodi troškove od oko sedam milijardi dolara godišnje.

Istraživanja pokazuju da u oblastima u kojima je problem najizraženiji gubici odgovaraju oko 23,16 odsto godišnjeg BDP. Zbog činjenice da je jedna trećina zemljišta pogođena erozijom, neki od ukupno 400 miliona stanovnika teško izlaze na kraj u situaciji kada nemaju dovoljno plodnog zemljišta, kada su klimatski uslovi destabilizovani i kada postoji ozbiljna nestašica vode.

Zbog suše svake godine propadne “oko 160.000 kvadratnih kilometara obradivog zemljišta, dvostruko više nego 50-tih godina prošlog veka”.

Kineska pustinjska prašuma na Alpima

U okviru kontroverznog i žestoko osporavanog programa “ekološke migracije”, kineska država je 2005. godine počela da preseljava milione ljudi sa sušnih i ispošćenih teritorija.

Krčenje šuma dodatno je pogoršalo stvari. “Grinpis” navodi da je samo dva odsto nekadašnjih šuma u Kini netaknuto, od kojih je samo 0,1 odsto u potpunosti zaštićeno.

Oluje prašine i peska sada su intenzivnije i predstavljaju veliki geopolitički izazov. Pustinja Gobi, koja zahvata kinesku i mongolsku teritoriju, drugi je najveći izvor prašine na svetu, posle Sahare. Uskovitlane čestice prašine su problem s kojim se Kina svake godine suočava, ali one prelaze i Pacifik pa se kineska pustinjska prašina može naći i na Novom Zelandu i u francuskim Alpima.

Oluje prenose i viruse

Udisanje prašine ima pogubne efekte na zdravlje životinja i ljudi. Azijska prašina se dovodi u vezu s kardiovaskularnim oboljenjima i oboljenjima disajnih organa, a novija istraživanja ukazuju na “statistički značajnu povezanost azijskih oluja prašine i smrtnosti”. Oluje prašine takođe prenose otrovne zagađivače, bakterije, viruse, polen i gljivice.

Budući da prašina i peščane oluje ne poštuju međunarodne granice, Azijska banka za razvoj, u saradnji s nekoliko agencija UN i državama regiona, sačinila je 2005. master plan koji promoviše načine zajedničkog rešavanja ovog problema.

Na trilateralnom samitu Južne Koreje, Japana i Kine, održanom 2015. godine, ova tema je takođe bila na dnevnom redu.

Ministri za ekologiju ove tri nedelje sastaju se svake godine i formirali su specijalne radne grupe “koje treba da poboljšaju preciznost u predviđanju i razviju metode za obnovu vegetacije u problematičnim oblastima u Kini”.

(Skandalozno.rs, Izvor: Blic, businessinsider.com, foto ilustracija: pixabay)

Close