PLANETA

NAJVAŽNIJA SPOREDNA STVAR NA SVETU NIJE NASTALA U ENGLESKOJ: Pre 2000 godina se igrao u zemlji koja danas veze s vezom nema

Foto:pixabay
Foto:pixabay

FIFA priznaje kinesku igru „cuđu“ kao najraniju formu fudbala za koju postoji istorijski dokaz, mada se konstatuje i činjenica da se savremeni fudbal u Ujedinjenom Kraljevstvu razvio totalno nevezano za njega. Loptom se baratalo nogama, korišćenje ruku je bilo zabranjeno, postojali su golovi, a možda čak i liga

Cuđu, ili cuču, prastara je kineska igra loptom kojom se baratalo nogama uz zabranu korišćenja ruku, a cilj je bio ubaciti loptu kroz otvor u mrežu. FIFA ga priznaje kao najraniju formu fudbala za koju postoji istorijski dokaz, mada se konstatuje i činjenica da se savremeni fudbal u Ujedinjenom Kraljevstvu razvio totalno nevezano za njega.

Prvi dokument u kome se pominje cuđu su “Strategije Zaraćenih država” (u pitanju je period kineske istorije između 5-3. veka p.n.e.) i u to delu koji se bavi kraljevstvom Ći. Ova se igra pominje i u “Zapisima Velikog istoričara”, remek-delu Sime Ćena, utemeljitelja kineske istoriografije, koje je završeno oko 94. godine p.n.e.

Cuđu je prvobitno bio vojna takmičarska vežba, ali je tokom vladavine dinastije Han (206. p.n.e. – 220. n.e.) postao i dvorska zabava, kao i zabava viših klasa. U to vreme su ustanovljena i standardizovana pravila; na carskom dvoru je postojao specijalno izgrađeni teren sa po šest golova (oblika polumeseca) na obe strane.

Tokom dinastije Tang (618-907. godine) cuđu je doživeo znatna unapređenja. Na primer, lopta napunjena perjem zamenjena je dvoslojnom vazdušnom loptom. Pojavile su se i dve različite vrste golova: jedna je podrazumevala stative sa mrežama na obe strane terena, dok je druga podrazumevala jedan gol na sredini terena.

Prestonica Tanga, grad Čangan, imala je pregršt terena za cuđu koji su se nalazili ne samo u palatama već i dvorištima privatnih kuća elite. Vojnici su igrali caru za dušu, a igrale su i devojke; zabeleženo je da jednom ekipa 17-godišnjakinja pobedila ekipu vojnika. Igrali su čak i učenjaci i intelektualci.

Cuđu je procvetao posebno tokom vlasti naredne dinastije Song (960-1279), kada je zbog društvenog i ekonomskog napretka postao popularan u svim slojevima društva. Bilo je čak i profesionalnih igrača koji su uživali veliku popularnost; u jednoj grupi su bili dvorski “fudbaleri” a u drugoj obični civili koji su živeli od ovog sporta.

Tokom 10. veka u velikim gradovima postojalo je čak i nešto što se može nazvati ligom, “Ći Jun Še”. Da bi igrao u nekom timu, ako nisi bio profi, morao si da platiš profesionalcu da te podučava; to je obezbeđivalo prihode pravim igračima. Navodno je čak svake godine organizovan turnir za prvaka, verovatno u prestonici, ali to treba uzeti sa rezervom.

Prestonica Tanga, grad Čangan, imala je pregršt terena za cuđu koji su se nalazili ne samo u palatama već i dvorištima privatnih kuća elite. Vojnici su igrali caru za dušu, a igrale su i devojke; zabeleženo je da jednom ekipa 17-godišnjakinja pobedila ekipu vojnika. Igrali su čak i učenjaci i intelektualci.

Cuđu je procvetao posebno tokom vlasti naredne dinastije Song (960-1279), kada je zbog društvenog i ekonomskog napretka postao popularan u svim slojevima društva. Bilo je čak i profesionalnih igrača koji su uživali veliku popularnost; u jednoj grupi su bili dvorski “fudbaleri” a u drugoj obični civili koji su živeli od ovog sporta.

Tokom 10. veka u velikim gradovima postojalo je čak i nešto što se može nazvati ligom, “Ći Jun Še”. Da bi igrao u nekom timu, ako nisi bio profi, morao si da platiš profesionalcu da te podučava; to je obezbeđivalo prihode pravim igračima. Navodno je čak svake godine organizovan turnir za prvaka, verovatno u prestonici, ali to treba uzeti sa rezervom.

(Skandalozno.rs /Izvor:O.Š.,Telegraf.rs)

Close