PLANETA

Planeta se suočava sa VELIKIM RATOM: Da li Rusija može srušiti 200 turskih borbenih aviona?

Ilustracija

Tokom poslednjih nekoliko nedelja napetost na Bliskom Istoku dostigla je kritične razmere: tome su, pre svega, doprinela dejstva Turske, koja je izvela artiljerijske napade na položaje kurdskih Odreda narodne samoodbrane (YPG) i sirijske armije.

Interesantno da je tursko rukovodstvo potvrdilo da su ti napadi zaista izvedeni, obrazloživši svoja dejstva borbom protiv Kurda, koji navodno ugrožavaju granice Turske, napredujući u pravcu pograničnog sirijskog grada Azaz.

U takvoj situaciji svoju avijaciju u Tursku prebacuje Saudijska Arabija i čuju se najrazličitije izjave — čak i o uvođenju vojske na teritoriju Sirije i o svrgavanju Bašara Asada silom. Istina, Saudijci su za nijansu uzdržaniji — oni čekaju zvaničnu dozvolu SAD za uvođenje vojske (a to je zaista malo verovatno).

Uzrok tako agresivne reakcije protivnika Asada i celovite Sirije su veliki uspesi sirijske armije i YPG (uz snažnu podršku Vazdušno-kosmičkih snaga RF), koji su počeli da odnose pobedu za pobedom u borbi za Alepo. Već sada, računajući i prethodne uspehe vladinih snaga, u Latakiji praktično više nije ostalo puteva za pružanje podrške proturskim bojovnicima.

Oslobađanje Alepa će biti apsolutno prelomni momenat u ratu, nakon kojeg će Turska u potpunosti „izvisiti”.

Ako Turska donese nesmotrenu odluku da započne kopnenu operaciju u Siriji, situacija može da se pretvori u rat regionalnih razmera, u koji će biti uvučeni i Rusija i Iran.

Dok su posle Turske provokacije sa obaranjem ruskog aviona Su-24M mnogi odbijali da veruju u mogućnost uvođenja njenih Oružanih snaga u Siriju i direktnog sukoba sa Rusijom, sada je negiranje da je to moguće prosto glupo — apsolutno je neophodno pripremati se za takav scenario (na sreću, ruska armija je počela da sprovodi mere već posle prve provokacije).

Najefikasnije je bio ojačan ruski sistem protivvazdušne odbrane pored granica Turske — divizion zenitno-raketnih sistema S-400 u Latakiji i raketna krstarica „Varjag”, naoružana zenitno-raketnim sistemom S-300F, omogućavaju da se turska avijacija uništava već na teritoriji protivnika (maksimalni domet S-400 iznosi 200 kilometara, a od avio-baze „Hmejmim” do turske granice nema više od 50 kilometara). Lovci Su-30SM i Su-35S (nedavno prebačeni u Siriju) će pod „kapom” prijateljske PVO krajnje efikasno uništavati turske F-16, uprkos brojčanoj nadmoći protivnika (Ratno vazduhoplovstvo Turske ima više od 200 lovaca F-16).

S druge strane — mala udaljenost avio-baze „Hmejmim” (baza Vazdušno-kosmičkih snaga RF) od turske granice ima i velike nedostatke.

Oružane snage Turske poseduju tehniku koja može da je „dohvati” izdaleka. U prvom redu, to je kopija kineskog višecevnog bacača raketa WS-1 rađena po licenci, koja se u Turskoj proizvodi pod nazivom T-300 Kasirga. Domet tog sistema iznosi 100 kilometara, i Turska ih ima u prilično velikim količinama. Zato će rusko izviđanje morati da bude veoma brzo i efikasno, kako bi se otkrivali ciljevi i usmeravala avijacija (jurišni helikopteri i avioni) na njih pre ispaljivanja plotuna.

Što se tiče masovne kopnene invazije — tu bi Turska mogla da pokuša da reši situaciju brojnošću i brzinom. Istina, teren u Latakiji nimalo ne pogoduje tome — većoj grupaciji (recimo, od 100 hiljada ljudi) s teškom tehnikom će biti prilično teško da se probije uzanim putevima u šumama i brdima. Naročito imajući u vidu da će morati da se probija pored snaga armije Sirije i YPG (a vrlo brzo bi mogle da im se pridruže i iranske kopnene snage).

Međutim, u slučaju nastanka realne opasnosti za ruske snage, ne sme biti ograničavanja u sredstvima — treba uključiti ceo arsenal postojećih sredstava, uključujući teške termobaričke avio-bombe, koje po snazi mogu da se približe taktičkim atomskim bombama male snage.

Treba „ubiti” kod protivnika svaku želju da ratuje od samog početka. U slučaju velike eskalacije konflikta i pretvaranja u pravi rusko-turski rat, mogući su scenariji s otvaranjem „drugog fronta” preko Jermenije (poslednjih meseci 102. baza RF u Gjumriju se stalno ojačava). Možda će u antiturski blok hteti da uđu neke balkanske zemlje i Grčka.

Normalno, u svakom scenariju jednu od ključnih uloga mogu da odigraju Kurdi — kako oni koji žive u Turskoj, tako i YPG. Rusija može u veoma kratkom roku da im dostavi stotine prenosnih sistema PVO „Igla” i protivtenkovskih dirigovanih raketa.

S obzirom na to da je situacija u istočnim delovima Turske blizu građanskog rata, to bi moglo da dovede do katastrofe agresora.

U svakom slučaju, potpuno je jasno da bi intervencija Turske u Siriji bila za tu zemlju praktično garantovano samoubistvo. Međutim, ponašanje turskog rukovodstva, uključujući ponašanje predsednika Erdogana, ne isključuje takvu nesmotrenu odluku.

Čak se i SAD, izgleda, boje takvog razvoja događaja i osudile su Turke zbog gađanja sirijske teritorije.

(fakti.org, foto: pixabay)

Close