PLANETA

Potpuna misterija: Uginulo 60.000 antilopa za 4 dana, niko ne zna zašto!

Misterija

Krajem juna, kad su geoekolog Stefen Zuter i njegove kolege stigli u središte Kazahstana da bi pratili okot u jednom krdu sajga antilopa, ugrožene vrste koja živi u stepama, lokalni veterinari već su prijavili nekoliko uginulih životinja.

“Budući da su se uginuća u ograničenoj meri događala i proteklih godina, u početku nismo bili preterano zabrinuti”, rekao je Zuter.

Ali, za samo četiri dana, čitavo krdo, od 60.000 sajgi je uginulo. Veterinari su pokušavali to da zaustave, a dobili su vesti o sličnim pomorima u krdima širom Kazahstana. Početkom jula, sve je bilo gotovo.

Sad su pronađeni neki tragovi za rešavanje misterije kako je moguće da je više od pola krda čitave zemlje, koje je još 2014. brojalo 257.000 životinja, tako brzo uginulo. Očito je da je veliku ulogu odigrala bakterija, ali pitanje je kako je toliko životinja stradalo, poručio je Zuter.

Foto: Profimedia

“Broj uginulih životinja i brzina kojom se to dogodilo, to nismo videli nikad niti kod jedne druge vrste. Ovo je presedan”.

Sajge, koje su na popisu ugroženih vrsta, žive u nekoliko krda u Kazahstanu, jednom malom u Rusiji i jednom u Mongoliji. Krda se međusobno susreću za vreme jakih zima ili migracija u proleće i jesen. Razdvajaju se kad kreće period okota u kasno proleće ili rano leto. Tad je počeo pomor.

Budući da su u tim trenucima u njihovom okruženju bili i istraživači, oni su imali priliku da podrobno istraže sve moguće uzroke ovog neobičnog fenomena. Rađene su i analize posle smrti.

Ženke, koje se okupljaju da bi zajedno podizale mladunce, prve su stradale. Nakon njih, uginuli su mladunci koji su još bili premladi da jedu hranu iz okruženja. To znači da je ono što ih je ubilo moralo da dođe kroz majčino mleko, kaže Zuter.

Ispitano tkivo otkrilo je da su toksini, koje proizvode bakterije Pasteurella i (možda) bakterije Clostridia, uzrokovali krvarenje većine unutrašrnjih organa životinje. Ali, Pasteurella se obično može naći u telima životinja kao što su sajge i obično im ne šteti osim ako im je oslabljen imunološki sistem.

“U tome nema ništa posebno. Pitanje je zašto se razvila tako brzo i proširila se na sve životinje”, primećije geoekolog.

Nešto slično dogodilo se 1988, kada je uinulo njih 400.000 i tada su veterinari prijavili slične simptome. Ali, budući da se to dogodilo u vreme Sovjetskog saveza, istraživači su kao uzrok jednostavno naveli bolest koju uzrokuje Pasteurella i nisu sproveli nikakve dalje istrage.

Dosad je jedini moguć uzrok iz prirode to što je zima bila duga i hladna, a nakon nje je usledilo vlažno proleće s bujnom vegetacijom i vodom koja se zadržavale na tlu što bi omogućilo bakterijama da se lakše šire, kazao je Zuter i dodao: “Ali to samo po sebi nije baš toliko neobično”.

Još jedna mogućnost je i da je ovo odgovor na neke promene u okolinu, rekao je Zuter, dodajući da se istraga nastavlja.

(kurir)

Close