TAJNA PROŠLOSTI: Mesta na kojima su izgrađeni grčki hramovi nisu izabrana slučajno

Ilustracija

foto: pixabay.com

Studije su pokazale da su drevni grčki hramovi imali vezu sa astronomijom –pitanje je samo koliku, piše BBC.

Smatra se da mesta na kojima su izgrađeni grčki hramovi nisu izabrana slučajno. Posejdonov hram na Sounionu formira ravnokraki trougao sa Hefestovim u Atini i Afajinim na Egini. Apolo u Delfiju, Apaja na Egini i Partenon takođe formiraju savršeni ravnokraki trougao.

Manolo Fernandes, profesor i amater-astronom, smatra da ti trouglovi reflektuju kretanja različitih nebeskih tela, poput Sunca, Meseca ili planeta i zvezda u odnosu na Zemljinu površinu.

Posmatrajući Mesec, Saturn, Mars i niz sazvežđa kroz teleskop Doridis u Nacionalnoj opservatoriji u Atini, Fernandes je zaključio da su “grčki hramovi napravljeni da poravnaju naseljene delove Zemlje sa planetama na nebu”.

Ideja o triangulaciji grčkog sveta nije nova, ona je primer koliko su religiozna mesta postavljana u skladu sa astronomijom ili mitologijom.

Žan Rišer, profesor Univerziteta u Nici, zamislio je Grčku podeljenu na 12 delova, koji odražavaju 12 znakova zodijaka, i proročištem Delfi kao “pupkom” zemlje. Takve teorije, međutim, ne mogu da se dokažu.

Efrosini Bucikas, profesor arheologije Univerziteta Kent u Engleskoj, proučava drevnu grčku astronomiju, mitologiju i religiju.

– Ako govorimo o stvaranju preciznih geometrijskih oblika, kao što su to ravnokraki trouglovi, treba nam tačnost u merenju manja od metra. Ovi hramovi su udaljeni nekoliko metara, pa možete birati koji vam daje najpreciznije ravnokrake trouglove, što ne znači da je taj oblik imao ikakav značaj za drevne stanovnike – ističe Bucikas.

MEKSIKO: Iz jezera izronio HRAM iz 16. veka! – VIDEO

Jorgos Pantazis i Evangelija Lambrou, profesori Tehničkog Univerziteta u Atini, primenili su stroge geodetske metode da odrede astronomsku orijentaciju drevnih grčkih hramova. Oni su se fokusirali na Partenon i Hefestov hram, koji su među najvećima iz klasične ere i oba posvećena boginji Atini (Hefestov je posvećen i Atini i Hefestu).

Oni su otkrili neverovatnu simetričnu poziciju između tih hramova, gledajući na istok.

– Astronomska orijentacija hramova povezana je sa zorom na dan kada se slavi bog kome je hram posvećen. Izlazak Sunca mora se tačno poklopiti sa centralnom osom hrama kako bi osvetlilo središnju statuu obožavanog boga – ističe Pantazis.

Postoji niz drugih studija koje smatraju da su drevni hramovi izgrađeni u ravni sa zvezdama, iako ne onako kako je to Rišer zamislio.

Ipak, pojava oblasti arheološke astronomije – proučavanja astronomskog znanja drevnih kultura, načiniće vezu između astronomije i religije još fascinantnijom, zaključuje BBC.

(Skandalozno.rs, Izvor: blic.rs/BBC)

Budite prvi sa komentarom na članku "TAJNA PROŠLOSTI: Mesta na kojima su izgrađeni grčki hramovi nisu izabrana slučajno"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.