Vojni krugovi u Americi zabrinuti: Rusija pravi podvodni nuklearni dron!

Ilustracija

Od prvog dana u kojem je svet zakoračio u atomsko doba, nuklearnom oružju su određene dve mete – vojne i civilne u gradovima, odnosno industriji.

Ovako Vašington post počinje tekst o novom ruskom podvodnom nuklearnom dronu koji je očigledno zabrinuo vojne krugove u Americi.

Za novo oružje se prvi put u javnosti čulo kada se Vladimir Putin, ruski predsednik, sastao sa vojnim komandantima u Sočiju u novembru. Na televizijskom snimku tog događaja prikazana je strana dokumenta korišćenog na brifingu.

Kremlj je kasnije objavio da snimak na kom se vidi naslov „Okeanski sistem za više namena ‘Status-6′“ nije trebalo da bude prikazan i TV. Prilog je obrisan, ali je do tada već postao viralan na internetu, podseća list.

Pretpostavlja se da Rusija gradi taktičko nuklearno oružje koje je moguće uneti u luku i nuklearnom eksplozijom izazvati razaranje, kao i plimski talas. Moglo bi da se koristi za napad na vojnu metu, kao što je podmornica, ili pomorska baza, ali bi udar mogao da bude izveden i na gradove i industriju.

Prema postojećim dokazima, misija predloženog sistema jeste: „Uništavanje bitnih komponenti protivnikove ekonomije u priobalnom delu i izazivanje nepodnošljive štete teritoriji te države stvaranjem zona kontaminiranih radijacijom u kojima na duži period ne bi bilo moguće vojne, ekonomske ili druge aktivnosti”.

Ne postoje sporazumi o kontroli naoružanja koji bi ovo zaustavili; manje taktičko nuklearno naoružanje nikada nije ograničeno nijednim sporazumom. A tačno je da SAD, Rusija i Kina podjednako rade na modernizaciji nuklearnih i konvencionalnih snaga.

Ruski dron koji se sada nalazi u nacrtnoj fazi mogao bi da održava Putinovu često pominjanu želju da uzvrati na antiraketni balistički sistem SAD asimetričnim oružjem. Ako je tako, ovo je posebno opasan izbor. On bi mogao da proširi pretnju od nuklearnog naoružanja na jedno potpuno novo područje.đ

Jedini put kada je nuklearno oružje upotrijebljeno u ratu bilo je onda kada su ga SAD iskoristile u napadima na gradove Hirošimu i Nagasaki. U Hladnom ratu koji je usledio između SAD i SSSR-a, većina strateškog nuklearnog oružja na interkontinentalnim balističkim raketama kao definisane mete imala je vojne ciljeve, poznate kao „suprotstavljena strana“, dok je manji broj ciljao gradove i industriju.

Ali mogućnost uništavanja gradova ponajviše je zaokupljala pažnju javnosti u skladu sa konceptom zastrašivanja poznatom kao „osigurano zajedničko uništenje“, po kojem su se dve supersile stale jedna naspram druge s otkočenim pištoljima.

Atomska bomba kojom bi bio uništen grad oduvijek je izazivala ogroman strah. Na sreću, u poslednje dve decenije, ove ogromne zalihe znatno su umanjene.

Pa zašto bi onda neko želio da se vrati u eru straha od nuklearnog naoružanja, pita se Vašington post.

(princip.me)

Budite prvi sa komentarom na članku "Vojni krugovi u Americi zabrinuti: Rusija pravi podvodni nuklearni dron!"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.