Zagreb zabrinut: Nemačka neće izbeglice vraćati u Grčku, već u Hrvatsku!

Intervju

Nemačka je objavila da sada ponovo deluje na osnovu Dablinskih pravila i u postupcima prema sirijskim izbeglicama, što znači da može da ih vrati u prvu državu EU u koju su ušli.

Ovakva promena nemačke politike može imati uticaja na Hrvatsku jer nemački dužnosnici navode da se izbeglice neće vraćati u Grčku, što znači da bi u tom slučaju za njih Hrvatska bila “prva država EU u koju su ušli”, piše Jutarnji list.

Nemački mediji, pozivajući se na ministarstvo unutrašnjih poslova, objavili su da se još od 21. oktobra primenjuju “Dablinska pravila za sve države porekla i države EU osim Grčke”.

Upravo odluka Nemačke krajem avgusta da se na Sirijce neće odnositi pravila Šengena i da će ih primati sve smatrala se “faktorom privlačenja”, zbog čega je kancelarka Angela Merkel pretrpela kritike i iz redova svoje stranke. Nemačka ove godine očekuje 800 hiljada do milion izbeglica, a IFO ekonomski institut procenjuje da će to koštati 21 milijardu evra.

Do masovnog vraćanja izbeglica ne može doći. To mora da se čini individualno uz poštivanje procedure koja traje. Austrija je pozdravila ovu najavu Nemačke jer se nada da će to obeshrabriti izbeglice i uvesti red. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble, kako ga citiraju nemački mediji, pozvao je na prestanak politike otvorenih vrata.

– Mi moramo da pošaljemo jasnu poruku svetu; itekako smo spremni da pomognemo, dokazujemo da to činimo, ali naši kapaciteti su ograničeni – rekao je on.

U Valeti na Malti počeo je samit EU – Afrika posvećen migrantskoj krizi. Afričkim državama nudi se finansijska pomoć kako bi sprečili odlazak izbeglica prema Evropi. Samit je hitno sazvao predsednik Evropskog veća Donald Tusk.

– Moramo učiniti sve što je u našoj moći da zadržimo Šengen kao nedodirljiv – poručio je Tusk.

Razmatra se i mogućnost otvaranja centara za procesuiranje i registraciju izbeglica na zapadnom Balkanu, iako ideja nije do kraja razrađena. Druga mera je brže rešavanje zahteva za azil i vraćanje onih koji za nemaju uslove.

U EU je gotovo 800 hiljada nerešenih zahteva za azil i trebaće godinu dana da se oni reše.

(jutarnji.hr)