PLANETA

Zidovi na granicama širom sveta čuvaju bogate od siromašnih

Ograda

Zidanje taraba na državnim granicama postalo je globalni trend.

Amerikanci su se, ne baš uspešno, ogradili od bede Latinske Amerike. Izraelci od Palestinaca. Kenija želi da se fizički odvoji od Somalije. Iran diže ogradu ka Pakistanu. Indija je već podigla zid ka Pakistanu, ali planira da se ogradi i od Bangladeša. Brazil na isti način želi da se odvoji od Paragvaja. Tarabe grade ili planiraju da podignu Bugari, Mađari su ih već podigli..

Graditeljski trend, čije istorijske krhotine leže razbacane širom sveta, obnovio je u novije vreme, 2005. godine, mlađi Džordž Buš, koji je talas migranata iz Latinske Amerike odlučio da zaustavi podizanjem 1.000 kilometara duge ograde uz trostruko dužu granicu sa Meksikom.

Pet godina i nebrojeno milijardi dolara kasnije, Amerikanci su projekat obustavili, pošto se ispostavilo da će ograda, makar bila praćena razmeštanjem svakojakih sajber čudesa, dronova, termalnih kamera i graničnih patrola, teško zaustaviti sirotinju u „potrazi za srećom“, frazom koju su u elementarna prava stanovnika SAD „ugradili“ Tomas Džeferson i ostali oci nacije.

Pre nego što je projekat obustavljen, protivnici njegove izgradnje izračunali su da je za svakog ilegalnog imigranta koji je uhvaćen prilikom pokušaja prelaska granice potrošeno oko 40.000 dolara. Bušu je prebacivano i licemerje, jer je Amerika izgrađena na znoju i krvi imigranata.

Suštinski, Amerika je potrošila sumanutu količinu para na projekat koji je unekoliko usporio prelazak granice, ali nije preterano uticao na priliv ilegalnih imigranata iz Južne Amerike, kojih, prema istraživanjima agencije Pju, ima oko 13 miliona. Ukoliko pitate Indijance, jedine istinske starosedeoce na teritoriji SAD, taj broj je mnogo veći i iznosi oko 300 miliona.

Da paradoks bude veći, deo ograde su sagradili ilegalni imigranti, koje je jedna kalifornijska kompanija angažovala da podignu žicu nedaleko od San Dijega. Vlasnik kompanije je proveo par meseci u kućnom pritvoru i platio je kaznu od 200.000 dolara. Vrednost posla iznosila je više od pet miliona dolara.

Slične optužbe su se pojavljivale i na drugim lokacijama duž granice sa Meksikom, ali nikada nisu do kraja rasvetljene.

Druga na listi najpoznatijih ograda na svetu nalazi se na Zapadnoj obali. Ogradu je izgradio Izrael i duga je oko 700 kilometara. Na „pogrešnoj“ strani ostale su 23.000 Palestinaca, svet je opasno negodovao, ali je Tel Aviv objasnio da te primedbe neće imati uticaj na sudbinu projekta, jer je broj samoubilačkih napada za tri godine sa 73 spao na svega 12.

O slučaju se 2004. godine izjasnio i Međunarodni sud pravde, koji je ocenio da je izgradnja zida u suprotnosti sa međunarodnim pravom, te da, shodno tome, treba da bude uklonjena, a lokalni Arapi obeštećeni za štetu koju im je taraba nanela. Odmah posle odluke suda u Hagu, Izrael je počeo izgradnju zida prema Egiptu.

Amerikanci su, 2007. godine, sagradili zid i u iračkom gradu Adamija pokušavajući da razdvoje tamošnje šiite i sunite i na taj način prekinu talas nasilja. Iračke vlasti su glasno i bezuspešno protestovale, a čitav poduhvat je rezultirao pojavom Islamske države u tom gradu.

Islamisti su razlog zbog kojeg Kenija želi da se fizički odvoji od Somalije, jer prosto više ne želi da trpi upade El Šababa na svoju teritoriju.

Cena podizanja te ograde, tvrde kenijske novine, biće udvostručena štetom koju će naneti vekovnim putevima tamošnjih nomada. Uzgred, u izbegličkim logorima, ponovo „s pogrešne strane zida“ ostaće oko 500.000 somalskih izbeglica.

Šverceri su razlog zbog kojeg Brazil ne želi čist pogled ka Paragvaju, a skeptici tvrde da je jedino opravdana izgradnja ograde između Indije i Pakistana. Mahom kako te dve države ne bi došle u iskušenje da se ponovo pobiju.Uspeh ograde ka Pakistanu naveo je Indiju da projekat proširi na granicu sa Bangladešom.

Ne zbog opasnosti od izbijanja kakvog rata, već kako bi se zaustavio talas švercera.Prepreka od bodljikave žice postavljena je i na granici između Gruzije i Južne Osetije. Gradnja je, navodno, počela odmah posle rata 2008. godine, ali je postala istinski vidljiva pre dve godine. Ta barijera preseca selo Dvani, koje se, na nesreću stanovnika, nalazi tačno na demakracionoj liniji.

Jedna od čuvenijih barijera nalazi se, već 60 godina, između dve Koreje. Demilitarizovana zona duga je 248, a široka četiri kilometra. Prelaz iz jedne u drugu Koreju sprečavaju ograde kroz koje je sprovedena struja, minska polja, protivtenkovske barijere.

Ograda postoji i na granici između Španije i Maroka, oko španske enklave Melila. Izgrađena je kako bi se sprečio dolazak migranata iz severne Afrike.

Naravno, barijera od 1974. godine deli i Kipar, dok se samo u Belfastu nalazi 39 zidova koji razdvajaju tamošnje protestante i katolike.

U Evropskoj uniji u toku su dva projekta izgradnje taraba – u Bugarskoj, koja želi da se ogradi od Turske, gradnja je već počela. Mađarska je najavila izgradnju četiri metra visoke ograde prema Srbiji, kako bi zaustavila priliv migranata.

Evropska unija je protivnik oba projekta, ali zemlje EU same određuju kako će obezbeđivati granice.

Brisel je, takođe, obznanio da Budimpešta i Sofija ograđivanje neće moći da finansiraju iz evropskih fondova.

(rts)

Close