Kolumna Mirjane Bobić Mojsilović: Gospodar muva



pogledi

Zanimljivo je kako su u Srbiji, dok su se prorežimski tabloidi valjali u blatu ratnog huškanja, dežurni branioci „bratstva i jedinstva“ pokušavali da ravnopravno raspodele krivicu za ovu iznenadnu opasnu tenziju u odnosima Srbije i Hrvatske.

U zemlji u kojoj je nezaposlenost kao dobar dan, u zemlji kroz koju već nekoliko meseci prolaze hiljade i hiljade izbeglica iz ratova u udaljenim predelima sa kojima Srbija nikakve veze nema, u zemlji u kojoj se zna i ko pije i ko plaća, u zemlji afera, prljavštine, moralnog sunovrata svake vrste, u zemlji u kojoj kritika vlade može da se vidi uglavnom na društvenim mrežama, u zemlji u kojoj građani već godinama žive u nekoj vrsti mentalnog vanrednog stanja, u zemlji koja je neprestano pozivana na polaganje računa o svom ponašanju pred „višim instancama“, u zemlji diskutabilnog suvereniteta, svaka pohvala premijeru čita se kao najbednije šlihtanje.

Pa ipak, premijer Vučić je pre dva dana zaslužio veliki aplauz.

U opasnom „carinskom ratu“ sa Hrvatskom, i pored neverovatnih uvreda na račun Srbije koje je izneo hrvatski premijer, a koje su srpski tabloidi propratili ostrvljenim naslovnim stranama, u trenutku u kome skoro da nije bilo građanina Srbije koji se nije naježio pri pomisli da je novi rat sa Hrvatskom moguć, premijer Vučić je pokazao retko viđenu meru pribranosti, mereći svaku reč i odbijajući da hrvatskom premijeru i pojedinim hrvatskim ministrima odgovori istom merom.

Zanimljivo je kako su u Srbiji, dok su se prorežimski tabloidi valjali u blatu ratnog huškanja, dežurni branioci „bratstva i jedinstva“ pokušavali da ravnopravno raspodele krivicu za ovu iznenadnu opasnu tenziju u odnosima Srbije i Hrvatske, opisujući dva premijera kao dva ovna na brvnu, koji podižu tenzije zarad predizbornih kampanja.

Verovatno je da je hrvatski premijer koristio tuđmanovsku retoriku zarad eventualnih poena na domaćoj sceni, ali je srpski premijer ovu trodnevnu dramu okončao najblaže rečeno – maestralno, i iz nje izašao kao pobednik.

U trenutku dok su na hrvatskoj granici iz autobusa izbacivani ljudi sa srpskim pasošima, u trenutku dok je hrvatski premijer vređao Srbe i nazivao ih barbarima, a Srbiju proglašavao političkom muhom, dodajući da su reakcije Srbije smešne, srpski premijer je u kontramere uključio i najvažniju – objavio je da su građani hrvatske dobrodošli u Srbiju. Tako je pokazao kakvi su barbari. Dodajmo da je na sednici Vlade zamolio i ministre ali i javnost da ne likuju nad činjenicom da je u ovom sporu Srbija politički i moralni pobednik, istakavši da Srbija želi dobre odnose sa susedima. Uz sve to, premijer Vučić se i izvinio što je u sklopu kontramera Srbija na dan i po zatvorila granicu za robu iz Hrvatske.

I, situacija se smirila. Ljudi su odahnuli, i u Srbiji i u Hrvatskoj. Srpski premijer je dobio pohvale iz EU, hrvatski premijer je dobio packe, i život se nastavio.

Srbija i dalje vodi politiku da Evropa nema alternativu, i sa ponosom ističe svoj ogroman doprinos pomoći Evropi u izbegličkoj krizi. SAD i NATO i dalje šalju hiljade i hiljade izbeglica u Srbiju i Hrvatsku, a Srbiji su stigle čestitke iz sveta za sjajan odnos prema izbeglicama; obznanjeno je da je Srbija sve bliže ulasku u Evropsku uniju, u Beogradu uskoro počinje gradnja „Beograda na vodi“, opozicione stranke tim povodom spremaju protestne šetnje, Komunalna policija sprečava snimanje „Istinomera“ kod Savamale, a kako javljaju istraživanja raspoloženja javnog mnjenja, izgleda da rejtinzi i hrvatskog i srpskog premijera rastu.

Što se našeg premijera tiče – logično je da mu je rejting skočio – branio je srpske interese kad ih je ugrozila Hrvatska, i uz to je branio Srbiju i region od rata, pa je, ako ništa drugo, ovim svojim potezom oko Hrvatske, napokon pridobio podršku elite, za čijim nedostatkom je toliko žalio.

Što se tiče predizborne kampanje u Srbiji, mora se priznati da je genijalno vodi. Izbegavši dalje zaoštravanje odnosa sa Hrvatskom, na čemu zaista treba da mu budemo zahvalni, premijer Vučić se bukvalno preko noći ispostavio kao novi arhitekta mira na Balkanu, a gomile pohvala koje stižu na njegov račun iz sveta, pa čak i iz Hrvatske prave moćnu senku domaćim neprilikama.

Smirivanje tenzija sa Hrvatskom, bacilo je u zasenak i temu zbog koje je sve počelo: priliv hiljada i hiljada izbeglica u Srbiju koja posrće pred ekonomskim nedaćama, a još više je izvan fokusa javnog mnjenja stavilo i teške pritiske „prijatelja iz celog sveta“, na koje Srbija reaguje sa zadivljujućom krotkošću.

(večernje novosti)

Budite prvi sa komentarom na članku "Kolumna Mirjane Bobić Mojsilović: Gospodar muva"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.