Meteorolozi: Klima u Srbiji se drastično menja – umesto kukuruza, gajićemo mandarine, limun i kivi!



Ilustracija

foto: pixabay.com

Globalno zagrevanje za čak 1,5 stepeni, u odnosu na period od pre 100 godina, već je izazvao haos u svetskoj klimi.

Nažalost, to je osetila i Srbija, a svedoci smo poplava, klizišta, toplotnih talasa, šumskih požara, suše. Ako se ne smanji emisija ugljen-dioksida, svet i Srbiju u narednih 100 godina čeka povećanje temperature i do pet stepeni, a sa njim i ekstremnija klima.

– Ako znate šta je donelo ovo povećanje temperature, onda možete da zamislite šta će doneti rast od četiri ili pet stepeni, sve ovo samo još ekstremnije – kaže Goran Pejanović, pomoćnik direktora Nacionalnog sektora za klimatske promene RHMZ. Ovakve mračne prognoze čekaju nas ukoliko ne dođe do realizacije sporazuma o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte na svetskom nivou.

Najtoplija bila 2015. godina

Podatak NASA da je protekli februar, na globalnom nivou, bio najtopliji februar dosad pokazao je da stvari očigledno ne idu u dobrom pravcu. Istu sudbinu deli i Srbija, u kojoj je februar 2016. takođe bio najtopliji u istoriji meteoroloških merenja. Temperature su bile veće za 5 do 7 stepeni u odnosu na prosečne vrednosti.

– Poslednjih petnaest godina su najtoplije godine na globalnom nivou u poslednjih 135. Najtoplija je bila 2015. a druga najtoplija 2014. koja je ujedno bila i sa najvećim padavinama u Srbiji. Takođe, poslednjih deset meseci su najtopliji od početka instrumentalnih merenja – objašnjava Pejanović.

Ako se rast temperature nastavi, Srbija će za 50 godina imati klimu sličnu mediteranskoj, sa blagim zimama s malo snega i uz duga, topla leta. Proleća i jeseni, kakve smo imali, više neće biti. Da je promena klime već na delu možda najviše primećuju poljoprivrednici od kojih danas često možete čuti da vreme više nije isto. Biljke cvetaju ranije, a promenjeni su datumi setve i žetve pojedinih kultura.

– Ove godine smo imali rano proleće, pre ovih padavina, vegetacija je krenula već u februaru – podseća Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta. On kaže da će sa sve toplijim letima paori morati da se preorijentišu na uzgoj kultura koje traže manje vode.

– To znači, recimo, umesto kukuruza koji traži navodnjavanje, treba saditi manje zahtevne mahunarke, poput graška, soje, pasulja. S druge strane, ukoliko Srbija u narednih 50 godina postane zemlja sa mediteranskom klimom, na ovim prostorima moći će uspešno da se gaje citrusi, poput mandarina, limuna kao i kivi, koji se inače već sada sadi kod nas – kaže Ševarlić.

Najranije proleće od 1896.

Proleće je počelo jutros u 5.30, što je najranije još od 1896, zato što se tropska i kalendarska godina razlikuju. „Tropska godina traje 365 dana i šest sati, dok kalendarska traje 365 dana, a prestupna 366 dana. Svake naredne prestupne godine proleće će dolaziti ranije“, kaže astronom Nemanja Rakić.

Najraniji početak proleća biće 2096, kada će ovo godišnje doba nastupiti 19. marta u 15.03.

(Skandalozno.rs, Izvor: kurir.rs)

Budite prvi sa komentarom na članku "Meteorolozi: Klima u Srbiji se drastično menja – umesto kukuruza, gajićemo mandarine, limun i kivi!"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.