REGION

Meteorolozi poručuju: Saznajte na vreme kakva nam zima stiže!

Upozorenje

Prema očekivanjima meteorologa, najoštrije godišnje doba, ove sezone ostaće bez oštrice. Očekuje nas, kažu, blaga zima, toplija od prethodne.

U većem delu Srbije, srednja zimska temperatura vazduha biće od pola stepena do stepen iznad proseka. Decembar će biti najtopliji, talas najhladnijih dana očekuje nas u trećem delu januara, dok će najviše padavina biti u februaru.

Po rečima Branka Bijelića, prognostičara iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prvi zimski mesec biće topliji od proseka i uglavnom suv.

– Prosečna vrednost srednje dnevne temeprature u decembru biće od jednog stepena ispod nule, do tri stepena u plusu – kaže Bijelić. – Ima izgleda da u celoj Srbiji decembarske temperature budu iznad proseka, sa prosekom od jedan stepen do pet stepeni Celzijusovih, a u planinskim delovima od minus dva do dva stepena iznad nule. U Beogradu, prosečna temeparatura biće 2,1 stepen, a maksimalana 7,7 stepeni Celzijusovih. Padavine će, međutim, ostati u proseku.

I januar će biti blaži, u odnosu na hladnoće, mrazeve i poledice, kakve pamtimo i asocijacija su na prvi mesec u godini.

– Početak 2016. godine po prognozama biće za stepen do dva topliji od proseka – kaže Bijelić. – Srednja jutarnja temeperatura u januaru biće 0,9 stepeni, a srednja najviša dnevna – 5,5 stepeni Celzijusovih.

Iskustvo za poslednje tri decenije pokazuje da je srednja januarska, jutarnja temperatura, u prvom delu meseca, od minus tri do dva stepena. Najniže dnevne temperature u sredini meseca su od minus tri do nule, a u trećem od minus tri do 0,3 stepena Celzijusova. Maksimalne temperature za januar su u proseku od 1 do 6 stepeni.

Slično kao i prošle godine, i ovog puta se najviše padavina očekuje u februaru. I treći mesec zime, po rečima našeg sagovornika, biće za jedan do dva stepena topliji od proseka. Srednja februarska jutarnja biće 1,3 stepena, a srednja najviša dnevna 7,7 stepeni Celzijusovih.

– Bez obzira na to što će biti blaža zima, i dalje će biti uslova za kraće hladnije periode – objašnjava Bijelić. – Očekuje se da će ti ledeni talasi trajati od pet do sedam dana, a uglavnom su najhladniji periodi u trećoj dekadi januara. Ne možemo da tvrdimo koliko će ti hladni periodi trajati, pet, sedam ili 15 dana, ali ih svakako treba očekivati. I kada se kaže da je zima toplija, ne misli se na toplo vreme, već da je zima blaža od prosečne.

Kako stručnjaci kažu, jedan od pokazatelja klimatskih promena koje su zadesile i Srbiju, upravo su sve vrelija leta i sve blaže zime. Većina zimskih rekorda tako je “ispucana” davnih dana, dok se toplotni letnji rekordi beleže poslednjih godina.

– Jedna od najhladnijih zima u većem delu Srbije bila je ona 1954. godine – kaže Jasminka Smajlagić, načelnik Klimatskog centra RHMZ. – U Beogradu je 1891. godine bila najhladnija zima sa srednjom temperaturom vazduha od minus 4,5 stepeni Celzijusovih. Najtoplija zima u Srbiji je bila 2007. godine, a u Beogradu je tada srednja temperatura vazduha bila 6,4 stepena.

Ni “Sneško” više nije onakav kakvog ga pamtimo. Najveća visina snežnog pokrivača tokom zime izmerena je na Kopaoniku 15, 16. i 17. februaura 1984. godine i iznosila je 1,98 metara.

U Beogradu je 3. februara 1962. godine zabeleženo 80 centimetara visine snežnog pokrivača, što je maksimalna visina snežnog pokrivača u Beogradu, ikada izmerena.

(večernje novosti)

Close