REGION

OBRATITE PAŽNJU: Nesavesni trgovci nas VARAJU na mnogo načina!

Ilustracija
foto: publicdomainpictures.net

Tanka je linija između trikova, prevara i kriminala trgovaca u supermarketima, prodavnicama i na pijacama, ali bez obzira na to, savet za sve žrtve je isti – prijavite prodavca inspekciji i udruženju za zaštitu potrošača.

I kada otvorimo četvore oči kad idemo u kupovinu, ponekad ni to nije dovoljno da bismo otkrili trik, prevaru ili čak kriminal nesavesnih trgovaca. Nažalost, pojedini prodavci koriste sve manjkavosti sistema za zaštitu potrošača kako bi više zaradili.

– Na osnovu žalbi potrošača možemo zaključiti da se povećavaju suptilnije prevare, a one vidljivije povlače. Problem je što opstaju ona potkradanja trgovaca koja su podržana od strane regulative, a to je odgovornost i proizvođača i udruženja potrošača – objašnjava Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača.

Najveći problem je, kako kaže, to što su ograničena ovlašćenja tržišne inspekcije, a registar žalbi ne funkcioniše.

– Za razliku od svih drugih inspekcija, jedino tržišna ne može odmah da reaguje pošto joj je nadležnost rasparčana na regionalne savetodavne centre. Takođe, žalbe potrošača ne idu direktno u registar, nego preko tih centara koji ograničavaju tu mogućnost – tvrdi Bogosavljević.

Da bi bili sigurni da će njihova žalba izazvati reakciju nadležnih organa, prevareni kupci bi trebalo da se obrate na dve adrese.

– Potrebno je da se u pisanoj formi obrate tržišnoj inspekciji, ali i nama jer smo mi garant da će nadležni da reaguju i izvrše svoj posao. Sitnim prevarama trgovci nanose veliku štetu kako potrošačima, tako i prodavcima – objašnjava Bogosavljević.

Novčane kazne zbog prevara trgovcima su izuzetno velike pa tako sankcija za pravno lice iznosi od 300.000 do 2.000.000 dinara, odnosno 50.000 do 500.000 dinara za odgovorno lice.

Mastan i težak papir u kome se mere i pakuju delikatesi

Jedan od starijih načina prevare kupaca. Prodavac potkrada potrošača tako što stavlja proizvod u veći i teži, masniji papir. Praktično prodaje papir umesto skupocenog proizvoda.

Cipele „samo za suvo vreme“

Najčešća prevara kod obuće koja izgleda kao zimska, a kupac tek kad dođe kući nađe upozorenje da su cipele samo za lepo vreme. Prodavac je dužan da informiše kupca pre kupovine o tome. Problem je što u Srbiji ne postoji kategorizacija obuće, što onemogućava potrošača da se informiše.

Merenje na vagama sa magnetima

Stari štos zbog kojeg nijedan kupac više ne veruje vagama na pijacama. I ovo je privredni kriminal za koji se mora trajno oduzeti dozvola za rad i imovina stečena prevarama.

Sokovi u kojima nema voća koliko piše na ambalaži

Reč je o prevari za koju je odgovoran proizvođač, a nadležna poljoprivredna inspekcija. Ta inspekcija je dužna da obavesti i potrošača šta je preduzela u vezi sa žalbom. Prema pravilniku o deklaraciji koji je stupio na snagu aprila prošle godine na proizvodu moraju da stoje podaci, između ostalog, o sastavu, sastojcima, aditivima, poreklu, tehnološkom procesu proizvodnje i štetnim posledicama konzumiranja po određenju ciljnu grupu.

Prekucavanje roka trajanja na bajatim proizvodima

Takođe privredni kriminal i krivično delo. Bilo je čak tumačenja da je prekucavanje roka dopušteno kao marketinški trik, ali se o tome ne može govoriti kad se ugrožavaju zdravlje i život.

Prvo podignu cene pa na njih daju popuste

Učestali trik trgovaca koji, nažalost, kupci najčešće vide tek kad dođu kući sa punim cegerom. Dešavaju se, pa čak, i pompezno najavljuju sniženja koja iznose svega jednu ili dve pare. Takav je, primera radi, prošle godine bio popust kod jednog trgovca na litru jednog od najpopularnijih bezalkoholnih pića. Podgrupa ove prevare su i cene koje nisu okrugle već se završavaju sa 99 para.

Sitna slova na deklaracijama

Prema pravilniku o deklaraciji određena je najmanja visina slova koja je potpuno čitljiva čak i za slabovide sa naočarima. Međutim, istraživanja pokazuju da na velikom broju artikala i dalje nije izvršena promena ambalaže, ni veličine slova.

Manja gramaža od označene na pakovanju

Zakidanje na meri je prisutno otkad je i trgovine. Dakle, pojedini trgovci ne poštuju gramažu proizvođača na originalnom pakovanju već ponove mere proizvod i nalepljuju svoj nalaz. Posebno je to izraženo kod hleba i peciva. Utvrdili smo da oko 15 odsto ovih namirnica ima manju masu od deklarisane.

(Skandalozno.rs, Izvor: Blic)

Close