POGLEDAJTE TABELU: Vodu iz česme rizičnog kvaliteta piju stanovnici 68 gradova Srbije!



Analiza

Voda u tim gradovima Srbije sadrži amonijak, huminske supstance, gvožđe, mangan, nitrite, bakterije fekalnog porekla koji mogu biti štetni po ljudsko zdravlje.

Ono što se zna godinama unazad jeste činjenica da kad stanovnici Zrenjanina odvrnu slavinu, iz nje poteče žućkasta voda koja ima neprijatan miris. Sa druge strane Kikinđani pak kada se kupaju ne mogu da isperu sapun.

Gradovi kao što su Kikinda, Vrbas, Bela Crkva, Inđija, Mladenovac, Titel konstantno kubure sa pijaćom vodom koja ne zadovoljava uslove pravilnika o higijenskog ispravnosti. Voda u ovim gradovima nije ispravna ni fizičko-hemijski, niti mikrobiološki.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Batut” od 155 kontrolisanig vodovoda oko 44 odsto njih ne uspeva da obezbedi hemijski i mikrobiološki ispravnu vodu za piće.

Ispravnu vodu za piće u Vojvodini ima samo 7 vodovoda od mogućih 42, dok je u Centralnoj Srbiji drugačija priča, pa tako ispravna voda je u 80 od 113 kontrolisanih vodovoda.

– Stanje nije tako dobro. Moramo se potruditi da što pre popravimo situaciju. Dobro je to što se iz godine u godinu uočava blago poboljšanje kvaliteta. Međutim, taj blagi porast nije praćen poboljšanjem i mikrobiološkog kvaliteta vode. To znači da u tim vodovodima i dalje ima bakterija i to najčešće kolifornih, koje izazivaju crevne infekcije, ali i ešerihije koli.

Ono što je još veći problem jeste što većina vodovoda i dalje koristi hlorišu vodu misleći da će voda biti bolja. A upravo se zbog hlorisanja vode javljaju trihalo metani, kao što je to sada slučaj u Pančevu. Samo kada bi hlor zamenili sa hlor dioksidom situacija bi bila mnogo bolja – objašnjava za „Blic“ Dragan Manojlović, profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prema „Batutovim“ podacima, najgore stanje je u Srednjobanatskom okrugu gde je voda 96,4 odsto fizičko-hemijski neispravna. Nakon toga sledi Severnobanatski okrug gde je voda neispravna u 84 odsto slučajeva.

Voda iz vodovoda u vojvođanskim okruzima sadrži arsen, huminske supstance (od zemlje), gvožđe, amonijak, mangan, nitrite i nitrate, dok vodovodi u Šumadijskom okrugu u dolini Morave sadrže veće koncentracije nitrata.

– Voda koja sadrži huminske supstance, pored toga što daju neprijatan ukus, problem je što remete metabolizam gvožđa. Njihov sadržaj u vodi više je problematičan zbog toga što prilikom hlorisanja nastaju trihalometani koji su vrlo toksični i kancerogeni. Veliki i kontinuirani unos mangana može dovesti do nastanka Parkinsonove bolesti. Veća koncentracija gvožđa nema zdravstvenih problema, ali daje loš ukus vodi. Nitriti i nitrati su problematični jer kod dece izazivaju promenu hemoglobina – methemoglobiju.

To je smanjenje kiseonika u krvi – ističe profesor Manojlović.

(blic)

Budite prvi sa komentarom na članku "POGLEDAJTE TABELU: Vodu iz česme rizičnog kvaliteta piju stanovnici 68 gradova Srbije!"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.