SUTRA JE SVETI SIMEON I BELE POKLADE: Zetovi na ovaj dan obavezno moraju da obiđu tašte!

zet

Foto: Youtube/Printscreen

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici  sutra obeležavaju Svetog Simeona Mirotočivog, čije je svetovno ime pre nego što se zamonašio bilo Stefan Nemanja. Takođe istog dana padaju i Bele poklade.

Osnivač srpske srpske vladarske loze – dinastije Nemanjića, umro je na današnji dan 1200. godine. Rođen je u okolini današnje Podgorice 1114. godine, a vladao je istočnim srpskim zemljama. Uspevši da  proširi državu, borio se protiv  bogumila i smatra se jednim od rodonačelnika srpske pravoslavne crkve. Srpski narod ga poštuje jer je – kako je svojevremeno rekao episkop Atanasije Rakita – fizički i duhovni koren srpskog naroda.

Godine 1196, četiri leta pre upokojenja, odrekao se prestola u korist svog srednjeg sina Stefana, budućeg prvog kralja srpske države. Već sutradan se zamonašio i otišao u manastir Vatoped na Svetoj gori.

  [adsenseyu5]

Upokojio se u srpskom manastiru Hilandaru, koji je podigao zajedno sa svojim sinom Rastkom, monahom Savom, kog srpski narod slavi kao svog najvećeg prosvetitelja Svetog Savu.

Sava je njegove mošti preneo 1208. u Rašku, da bi nad njima izmirio stariju braću, budućeg kralja Stefana Prvovenčanog, i najstarijeg Vukana, koji su se borili za vlast. Mošti su mu položene u manastiru Studenica, njegovoj zadužbini, ali njegov lik prikazan je Pretpostavlja se da nema srpske crkve u kojoj nije prikazan njegov lik, a posvećena mu je i kapela u rezidenciji srpskog patrijarha u Beogradu.

Čuvar države, vere i jezika

Stefan Nemanja se smatra velikim srpskim državnikom, ktitorom, ali i čuvarom jezika. Upravo je njegov brat Miroslav naložio da se napiše naš najstariji i najvredniji jezički spomenik – Miroslavljevo jevanđelje.

Kako ga Srbi slave

Sveti Simeon Mirotočivi se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave – slavski kolač, koljivo i vino, i osveštanjem koje obavlja sveštenik. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan posna. Današnji praznik je nepokretan. Krsna je slava Patrijaršijske kapele.

  [adsenseyu1]

Narodne priče i običaji

U spomen na Svetog Simona, održavali su se panađuri (vašari), a danas je to samo običaj u Valjevskoj Mionici. U narodu se o Stefanu Nemanji održalo predanje kao o zmajevitom čoveku, koje potiče od njegovih ratnih uspeha u borbama sa moćnom Vizantijom. Po predanju, bio je proždrljiv, jer se u njega bila uvukla ala, pa je bilo potrebno i nju hraniti.

Nemanja je za ručak jeo pečenog vola, u njemu pečenog ovna, u ovnu pečenu kokoš i u njoj pečeno jaje. Jednom o ručku, Nemanja je bio kod svog sina Svetog Save, i zatražio da ruča. Sava mu pružio poskuricu (pečat sa slavskog kolača), a ala zinula da je dohvati. Tada Sava zgrabi alu i baci je u more. Od tada Nemanja više nije bio proždrljiv.

U ckvenom kalendaru 26. fabruara osim što je Sveti Simeon Mirotočivi obeležava se i kao Bele poklade, koje su duboko ukorenjene u našoj tradiciji.

Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako danas Bele poklade – zadnji dan kada se jede mrsna hrana!

Već sutradan, u ponedeljak počinje Uskršnji post i vernici će se u narednih šest nedelja uzdržavati od hrane, pića, ali i loših misli i dela. Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.

  [adsenseyu1]

Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza Belih poklada, treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od jaja, sira i drugih mlečnih prerađevina. Stari kažu da se na današnji dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se „omrse“ tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Uskrsa. Takođe, poklade su vreme kada mlađi članovi porodice treba da „vode glavnu reč“ –  zbijaju se šale, organizuju se igranke i svi se zabavljaju.

U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada – mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih. Nakon toga, domaćin treba da „mačkare“ časti – jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom.

[adsenseyu1]

Bele poklade su najsvečanije i najrasprotranjenije poklade u toku godine. Dobile su naziv po Beloj nedelji, a zovu se još i Velike poklade, Završne poklade, Sirne poklade… Poznate su i kao Proštene poklade – Proćke, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede. Smatra se da u period velikog posta treba ući bez greha i neraščišćenih računa.

U nekim srpskim selima Bele poklade su vreme kada zetovi obavezno moraju da obiđu tasta, taštu, kuma, starojka i traže „proćku“ tj. oproštaj da mogu časno da započnu post. Kada uđu u kuću, oni treba da pozdrave tasta i kažu: „Oprosti dedo“, a tast da odgovori: „Neka ti je prosto sinko“.

U seoskim krajevima pokladni dan obavezno se završava velikom vatrom na glavnom trgu oko koje se okupljaju svi, pa uz šalu i dobro raspoloženje, teraju strah i zajedno ulaze u novi dan.

(Skandalozno.rs, Izvor: EPK/Kurir.rs)

 [adsenseyu2]

Budite prvi sa komentarom na članku "SUTRA JE SVETI SIMEON I BELE POKLADE: Zetovi na ovaj dan obavezno moraju da obiđu tašte!"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.