REGION

U vojnoj bazi u Rumuniji NATO sutra aktivira antiraketni štit! – VIDEO

Aktiviranje
foto: AP

Američki protivraketni štit u Evropi biće aktiviran sutra, gotovo deceniju nakon što je Vašington predložio NATO-u zaštitu od iranskih raketa, te uprkos tome što Rusi upozoravaju da se radi o pretnji miru u centralnoj Evropi.

U jeku napetosti između Rusije i Zapada, američki i NATO zvaničnici u udaljenoj vazduhoplovnoj bazi Deveselu u Rumuniji proglasiće protivraketni štit operativnim.

Događa se to nakon godina planiranja, milijardi utrošenih dolara i neuspelog uveravanja Rusa da se štit neće koristiti protiv Moskve.

Sve ključne komponente, uključujući i rakete, bile su postavljene u rumunskoj bazi u decembru 2015. ali još nisu bile u potpunosti integrisane u sistem NATO-a za obranu od balističkih raketa.

„Sada imamo moć da zaštitimo NATO u Evropi“, rekao je Robert Bel, izaslanik američkog ministra odbrane Eša Kartera u NATO-u.

Moskva: Ovo je kršenje Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da je američka odluka da postavi evropski raketni štit u Rumuniji, koji treba da bude aktiviran sutra, kršenje Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa, javio je Rojters pozivajući se na rusku agenciju Interfaks. Štit je na ivici da bude aktiviran već deset godina nakon što je Vašington predložio da se NATO zaštiti od iranskih raketa uprkos upozorenjima Rusije da Zapad ugrožava mir u centralnoj Evropi. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je odluka da se instalira štit u Rumuniji greška ocenivši da to direktno pograđa rusku nacionalnu bezbednost.

„Iranci postaju sve jači i moramo razmišljati unapred. To nije usmereno prema Rusiji„, rekao je novinarima, dodajući kako će sistem uskoro biti stavljen pod kontrolu NATO-a.

Naime, Rumunija je maja 2011  potpisala sporazuma sa Vašingtonom Sporazum o razmeštanju na teritoriji Rumunije dela američkog antiraketnog štita u Evropi. Za to je predviđenim sporazumom određena vojna baza „Deveselu„, koja je izgrađena 1952 godine, kada su u njoj bili stacionirani lovci mig 15,19 i 21. Baza je sa svojih 100 pilota bila aktivna sve do 1999 godine dok je bila uključena u PVO zaštitu Rumunije. Tek 2002 godine rumunske vlasti su odlučili da bude baza zatvorena.

Međutim u cilju pristupanja NATO paktu Rumuni su odlučili da ovu bazu ustupe Amerikancima, a kako je tada objasnio bivši rumunski predsednik Trajan Basesku u Deveselu će biti stacioniran bataljon od 600 američkih vojnika, dok će nad bazom komandu imati visoki oficir rumunske armije.

Baza se inače prostire na 175 hektara, a u njoj će biti postavljane tri baterije, odnosno 24 rakete presretača standard SM-3 tipa blok 1B. Održavanje i smeštaj, kao i montiranje raketa snose SAD u okviru postavljenja antiraketnog štita.

foto: AP

Zašto su Amerikanci odabrali baš ovu bazu?

Deveselu je izabran jer predstavlja idealnu lokaciju, nalazi se na nešto više 500 kilometara od ruske flote u Crnom Moru i pod lupom drži južni deo Rusije. Za poređenje baza Moronog u Poljskoj nalazi se na manje od 100 kilometara od glavne baze ruske Baltičke flote u enklavi Kaljingrad. Naime ona leži i na manje 100 kilometara severno od Bugarske granice i na oko 428 jugoistočno od Beograda, a 350 km vazdušnom linijom.

Osim baze Deveselu, Rumuni su SAD ustupili na korišćenje luku Konstancu i obližinji aerodrom « Kogalinačeu za tranzit vojske i tehnike za Bliski istok.

Oružane snage SAD 2004 su odlučile da u sklopu transformacije oružanih snaga zatvore skoro polovinu od 589 vojnih baza u Evropi. Stručnjaci NATO naglasak posebno posle Ukrajinske krize 2014 i konfrontacije sa Rusijom naglasak nisu dali na klasičnim vojnim bazama, već na takozvanim « punktovima zajedničke bezbednosti», koji bi trebali biti razmešteni u prvom redu u zemljama oko Crnog Mora, u novim članicama NATO Rumuniji i Bugarskoj, kao i zemljama koje se graniče ili se nalaze u blizini granica Rusije, kao što su baltičke države i Poljska.

SAD će u petak u Poljskoj krenuti sa izgradnjom drugog takvog položaja koji bi trebalo da bude gotov do 2018. i koji će NATO-u, uz radare i brodove na Sredozemlju, dati trajni i neprekidni štit.

Rusija sa nezadovoljstvom gleda na takvu demonstraciju snaga svog hladnoratovskog rivala u nekad komunističkoj istočnoj Evropi u kojoj je ranije bila uticajna. Moskva smatra kako ih NATO pokušava okružiti blizu strateški važnog Crnog mora, sedištu ruske flote u kojem Savez planira pojačati patrole.

foto: AP

Aktiviranje štita dolazi u vreme dok NATO jača svoje snage u Poljskoj i na Baltiku, poučen iskustvom ruske aneksije Krima iz 2014. godine, čemu Rusija odgovara jačanjem svojih zapadnih i južnih bokova s tri nove divizije.

Uprkos američkim uveravanjima, Kremlj smatra kako je pravi cilj protivraketnog štita neutralisanje nuklearnog arsenala Moskve dovoljno dugo u slučaju međusobnog rata u kojem bi SAD prvi izveo napad. U Moskvi oko toga nemaju dilemu. To je za njih raketno-nuklearno opkoljavanje Rusije. Za Moskvu to nije nikakav odbrambeni „štit“ , već ofanzivni američki „mač“.

Štit se oslanja na radare koji registruju lansiranje raketa u svemir. Senzori zatim mere putanju rakete a protivraketni projektili presreću i uništavaju cilj u svemiru, pre nego što se vrati u Zemljinu atmosferu, što se može učiniti s brodova i kopnenih baza.

U Moskvi oko toga nemaju uopšte dilemu. To je za njih raketno-nuklearno opkoljavanje Rusije. Za Moskvu to nije nikakav odbrambeni „štit“ , već ofanzivni američki „mač“.

(Kurir, Beta)

Close