Znate li da vam i FIRMA u kojoj radite može dati KREDIT?

Ilustracija

foto: skandalozno.rs

Treba vam zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika ili uređenje stana, a niste sigurni kome da se obratite. Zelenašima sigurno ne!

Pitanje je da li su banke jedine koje mogu da vam odobre kredit ili to može da uradi i firma za koju radite? Mišljenja oko ovog pitanja su među računovođama podeljena, ali zakon je to vrlo precizno definisao.

Jedni smatraju da je to moguće ukoliko je internim aktima predviđena takva mogućnost za sve zaposlene i takav vid pogodnosti ne smatraju benefitom jer zaposleni vraća u dogovorenom roku ukupan iznos datog zajma, drugima to predstavlja činjenje, odnosno pružanje pogodnosti zaposlenom, koje kao takvo predstavlja primanje zaposlenog iz člana 14. Zakona koje ima poreski tretman zarade.

Poreski savetnik Miroslav Trifunović se poziva na Zakon o radu koji propisuje da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, te da postoji mogućnost da poslodavac zaposlenom odobri zajam ako je to utvrdio opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.

„U skladu sa Zakonom o radu, poslodavac može zaposlenom da odobri zajam (bez obzira na vrstu i namenu zajma) samo ako je takvu mogućnost utvrdio opštim aktom ili ugovorom o radu. Nijednim propisom nije utvrđeno koju vrstu zajma i za koje namene poslodavac može da odobri zaposlenom, pa je potrebno da se opštim aktom ili ugovorom o radu utvrdi i vrsta i namena zajma.

Takođe, poslodavac može opštim aktom da samo utvrdi mogućnost odobravanja zajma, bez određene namene, i da zajam odobrava prema potrebi zaposlenih.

Ako se zajam obustavlja iz zarade zaposlenog, poslodavac treba da pribavi izjavu zaposlenog da je saglasan da mu se zajam obustavlja iz zarade. Ova klauzula bi trebalo da bude sastavni deo ugovora sa zaposlenim o odobravanju zajma ili drugog akta na osnovu kojeg se isplaćuje zajam.

Ovo su nam potvrdili u Sektoru za rad i zapošljavanje Ministarstva rada gde su istakli da poslodavac ne može da odobri zajam dok to ne uredi opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

                                                                                     

Poslodavac u opštem aktu, odnosno ugovoru o radu mora da uredi:

– slučajeve u kojima zaposlenima može da se odobri zajam;

– organ nadležan za donošenje odluke o odobravanju zajma. Odluku može da donese upravni odbor ili direktor;

– visinu zajma, tj. najveći iznos koji se može odobriti;

– početak vraćanja zajma i rokove u kojima se vraća, kao i rok do koga se zajam mora u celosti vratiti;

– prava poslodavca da zaradu zaposlenog prilikom isplate može da umanji za ratu zajma koju je zaposleni dužan da vrati u određenom roku. O ovome mora da ima pismenu saglasnost zaposlenog (član 123. Zakona o radu). To može da bude samo izjava zaposlenog ili ugovor zaključen sa svakim zaposlenim kojim se uređuju uslovi odobravanja i vraćanja zajma;

– obavezu vraćanja zajma.

Inače, odobreni zajam nema karakter zarade, ali kako dalje ističu u nadležnom ministarstvu, u vezi navedenog pitanja (pre svega kad su korisnici javnih sredstava u pitanju), potrebno je pribaviti mišljenje Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije u smislu propisa koji su u njihovoj nadležnosti (Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o javnom dugu, Zakon o finansijskom lizingu, Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći, Zakon o bankama i dr).

U Poreskoj upravi smo saznali da ne postoje nikakvi posebni, niti dodatni porezi za firme koje kreditiraju svoje zaposlene.

– Nas interesuje konačan rezultat firme, a prema našim saznanjima, da li će firma odobriti zajam zaposlenom, apsolutno je njihova stvar – kažu u Poreskoj upravi Srbije.

Izuzetak

U slučaju da poslodavac u toku otplate zajma donese odluku o otpisu zajma ili bez odluke prestane da iz zarade obustavlja rate zajma, tada se primenjuju odredbe člana 14. Stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana, prema kome se zaradom u smislu zakona smatra i opraštanje duga.

To znači da se, kako u blogu upozorava Trifunović, na iznos oproštenog duga plaća porez na zarade po stopi od 10 odsto, a oprošteni dug ima karakter zarade i u smislu Zakona o radu, što znači da se na oprošteni dug plaćaju i doprinosi za socijalno osiguranje – doprinosi iz zarade i na teret poslodavca kao i na zaradu (PIO, zdravstvo, nezaposlenost).

(Skandalozno.rs, Izvor: telegraf.rs)

Budite prvi sa komentarom na članku "Znate li da vam i FIRMA u kojoj radite može dati KREDIT?"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.