Nije želeo da igra fudbal za NOVAC: Evo šta je bilo SA NOSONJOM posle Montevidea

Posle Montevidea

foto: reprezentacija.rs/Promo/Kolaž

Na prvom svetskom fudbalskom prvenstvu u Urugvaju reprezentacija Jugoslavije sastavljena samo od igrača iz Srbije zabeležila je istorijski uspeh.

Zahvaljujući filmu Dragana Bjelogrlića to danas svi znaju. Ipak, sudbina Đorđa Vujadinovića manje je poznata.

Đorđe Vujadinović od milošte zvan i Đokica i Nosonja, imao je veliku fudbalsku karijeru i pre Montevidea. Bio je dečak kada je iz rodnog Kolara kod Smedereva došao kod strica koji ga je, kako nije imao svoje dece, posinio i doveo u Beograd.

Mora da je Đokica bio veoma talentovan jer su ga još kao tinejdžera i dečaka koji je po ulici jurio za loptom pozvali da dođe u BSK.

Upravo to bila je prekretnica u njegovom životu – u dresu BSK-a, što u podmlatku, što u prvom timu, proveo je punih 17 godina. Godinu pre puta u Urugvaj, 1929. Đokica je proglašen za najboljeg strelca prvenstva Jugoslavije – postigao je 10 golova u 8 utakmica i upravo to mu je obezbedilo kartu za Montevideo.

Čovek koji je odbio da fudbal igra za novac

Po povratku sa Svetskog prvenstva i velikog uspeha koji je tamo naša reprezentacija napravila, neki fudbaleri, pre svega Tirke i Moša, počeli su da dobijaju plate. Na tom spisku našao se i Đorđe Vujadinović. Međutim, on nije želeo da prima novac.

U to vreme, već je postao službenik Narodne banke, i zapisi govore da je imao platu od 2.100 dinara mesečno. Bio je to i više nego dovoljan novac za jednog mladića i Đokica je smatrao da mu više i ne treba.

Pre rata, državni tim se nije mogao zamisliti bez Đorđa Vujadinovića. Od 1929. do 1940. godine odigrao je 44 utakmice za reprezentaciju Jugoslavije i postigao je 18 golova. Broj nastupa bi sigurno bio veći, ali je zbog posla u banci, Đokica često morao da otkazuje putovanja sa timom u inostranstvo, ai kada je putovao, uglavnom je koristio dane svog godišnjeg odmora.

Kakva je bila SUDBINA ostalih fudbalera iz MONTEVIDEA, pročitajte OVDE.

Savremenici su ga upamtili kao neverovatno skromnog i vrednog čoveka i takav je bio i na poslu i na terenu. Igrao je bez faula, odluke sudija primao je mirno, nikada se nije svađao.

Poslednju utakmicu u dresu nacionalnog tima odigrao je u sam osvit Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, 3. novembra 1940. i to u prijateljskoj utakmici upravo protiv reprezentacije Nemačke.

Drugi svetski rat Đokica je proveo u nemačkom zarobljeništvu, a po povratku u zemlju posvetio se radu sa mlađim selekcijama. Bio je dugogodišnji selektor omladinske reprezentacije Jugoslavije i trener u fudbalskoj školi Partizana i OFK Beograda.

Po povlačenju iz sporta Đorđe Vujadinović je nastavio da živi u Beogradu gde je radio kao službenik u banci. Upamćeno je da je redovno išao da gleda utakmice i posmatrao uspeh novih generacija fudbalera.

Umro je 1990. u Beogradu u 80. godini života.

(dnevno.rs)

Budite prvi sa komentarom na članku "Nije želeo da igra fudbal za NOVAC: Evo šta je bilo SA NOSONJOM posle Montevidea"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.