Britanska meteorološka služba dala paklenu prognozu: 2016. godina biće NAJTOPLIJA U ISTORIJI!

Ilustracija

foto: publicdomainpictures.net

Prema prognozi britanske nacionalne meteorološke službe Met ofis za narednih pet godina, 2016. će verovatno biti najtoplija od početka merenja.

U 2017. se očekuje pad usled slabljena posledica El Ninja, pa će se planeta malo ohladiti. Posle toga i tokom poslednje tri godine ove decenije, sledi novi talas otopljavanja.

“Ne možemo tačno da kažemo koliko toplo će biti, ali nema sumnje da će se nastaviti sveopšti trend porasta temperature”, izjavio je Dag Smit, stručnjak za dugoročnu prognozu u Met ofisu. “Ne možemo tačno da kažemo koliko će topla biti 2018., 2019. i 2020. godina. To će zavisiti od drugih promenljivih faktora. Međutim, opšti trend će biti porast temperatura.”

Aktuelni El Ninjo, meteorološki događaj tokom koga se pojas tople vode stvara u Pacifiku oko ekvatora, samo što nije doživeo vrhunac. Međutim, globalno otopljavanje, koje se dovodi u vezu s tim događajem, obično kasni nekoliko meseci iza vrhunca, pa će kao posledica toga, 2016. biti još toplija od 2015, najtoplija od početka beleženja.

El Ninjo samo delimično „kriv“

Protivnici teorije o globalnom zagrevanju tvrde da je aktuelni El Ninjo jedini odgovoran za to što je protekla godina bila rekordna po toploti, odnosno da su posledice emisije ugljen-dioksida nebitne. Smit, međutim, ne deli njihovo mišljenje.

“I ranije smo imali El Ninjo”, objašnjava on. “Onaj 1997-98. godine bio je naročito jak. Uprkos tome, globalna temperatura je bila niža nego 2015, a razlog je u tome što je zagrevanje izazvano porastom nivoa ugljen-dioksida u atmosferi danas veće nego 1997-98. godine”.

Međutim, prestanak sadašnjeg El Ninja i moguće pokretanje La Ninje – značajnog hlađenja centralnog i istočnog tropskog Pacifika – verovatno će privremeno zaustaviti rast globalnih temperatura, tvrdi Met ofis. Zato će globalne temperature 2017. verovatno biti niže. “Prilično smo sigurni da će sledeće godine doći do pada”, dodaje Smit.

Posle toga, temperature bi ponovo mogle da počnu da rastu do kraja decenije. “Da li će neka od tih godina – 2018, 2019. ili 2020 – preuzeti primat kada je u pitanju temperatura teško je predvideti u ovom trenutku”, kaže Smit.

Jedan od razloga nesigurnosti je i nedostatak preciznih podataka o zagrevanju okeana. Da bi unapredili prognozu, naučnici su rasporedili robotičke splavove koji beleže temperature i salinitet na dubinama od 2.000 metara. Sada treba da bude rasporođena nova generacija “Argo” mernih sistema, koji će prikupljati podatke sa dubine od čak 5.000 metara.

Foto: Tanjug/AP

“Na taj način ćemo doći do ključnih podataka koji će nam pomoći da dajemo preciznije prognoze”, dodaje Smit.

Objavljivanje studije Met ofisa poklapa se sa objavljivanjem istraživanja druge grupe naučnika koje pokazuje da su poslednjih 30 godina verovatno bile najtoplije koje je Evropa iskusila tokom više od dva milenijuma.

(theguardian.com, Blic)