Crkva povukla crvenu liniju za Kosovo

Advertisement

crkva

Pećka patrijaršija – foto: Tanjug/ Zoran Žestić

Stav SPC o KiM nepromenjen je još od 1999. godine, a sada je i ozvaničen na Saboru. Apel otaca SPC poslednji je pokušaj da kosovska ideja postane sveujedinjujući element srpskog društva. Značaj apela ima najveći, ako ne i najpresudniji značaj za srpsko društvo.

Advertisement

Niti podela, niti priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije (KiM), tako bi se mogla sažeti poruka Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) o ovom pitanju.

Kosovo i Metohija je bilo jedna od glavnih tema zasedanja srpskih vladika, koje je počelo u Pećkoj patrijaršiji, a nastavljeno u Beogradu, kako je i najavljeno.

Stav da su za SPC jednako neprihvatljivi i podela i priznanje nezavisnosti KiM, stav je koga se srpska crkva držala od NATO agresije 1999. godine, napominje istoričar Radoš Ljušić. Taj stav, kaže on, možda nije bio pretočen u zvaničan stav Sabora, ali crkva o KiM nikada nije menjala stav.

„Sada je on samo ozvaničen, što praktično znači da crkva želi da stavi do znanja zvaničnoj državnoj politici da neće imati podršku ako preduzme bilo kakav korak ka nekom statusu Kosova koji diktira Evropa, a koji neće smetati Kosovu da bude u UN“, kaže Ljušić.

Nikada do sada SPC nije izašla u javnost sa ovako jedinstvenim i čvrstim stavom po pitanju južne srpske pokrajine. U njeno ime, neformalno, to su radile pojedine vladike. Međutim, taj stav, za koji je svako znao da je i stav cele crkve, sada je pretočen u zvaničan stav, formalizovan odlukom najvišeg crkvenog zakonodavnog tela. Tako nešto dobija na značaju u društvenom smislu, pogotovo ako uzmemo u obzir da se radi o instituciji u koju, uz vojsku, građani Srbije imaju najviše poverenja.

Advertisement

Prema mišljenju pesnika Matije Bećkovića, jedinstveni stav srpskih crkvenih otaca povodom KiM ima najveći, ako ne i najpresudniji društveni značaj.

„Cela kosovska zemlja je oltar Srpske pravoslavne crkve“, kaže Bećković, „a oltar se ne može deliti, ni ustupati drugome. To znači da preko njene reči niko ne bi smeo da pređe“.

Ljušić je, kada govori o društvenom značaju poruke odaslate sa Sabora SPC, pomalo pesimista. On izražava bojazan da će stav SPC na srpsko društvo da se odrazi, kako kaže, kao i uvek, stalnim podelama i cepanjem.

Srbi, prema Ljušićevim rečima, još od srednjeg veka pate od velikog problema, nemogućnosti uspostavljanja jedinstva. Srbi nikada nisu uspeli da uspostave troverno jedinstvo, odnosno da Srbi muslimanske, katoličke i pravoslavne vere postanu jedna nacija, a čak ni Srbi pravoslavci nisu uspeli da uspostave čvrsto nacionalno jedinstvo, budući da su bili, kaže on, rastureni na prostorima Turskog i Austrijskog carstva i Mletačke republike.

Različiti državotvorni uticaji činili su da među Srbima postoje razlike, a kada su se 1918. ujedinili, čak ni pravoslavni Srbi nisu mogli da nađu zajednički imenitelj koji bi ih držao u jedinstvu, objašnjava Ljušić:

„Kosovska ideja, tradicija i mit bio je samo jedan od činilaca koji je mogao da bude objedinjujući, ali nikada nije bio na nekom vrhuncu poštovanja svih Srba. Ovo što sada čini SPC jeste poslednji pokušaj da se nešto u tom pogledu učini, ali mislim da je za to isuviše kasno.“

Crkva je saopštenjem, koje je u stvari istovremeno i apel i preporuka, obavezala državne organe da ne priznaju ni secesiju, ni podelu KiM, niti bilo šta što bi na direktan ili indirektan način moglo da nosi priznanje secesije KiM, smatra istoričar i verski analitičar Aleksandar Raković.

Advertisement

Jer, kako kaže, saopštenje SPC je, s obzirom na društveni značaj srpske crkve, i obaveza. A društveni značaj jedinstvenog stava SPC, izraženog na Saboru je ogroman. Srpsko društvo je uglavnom homogeno kada je u pitanju kosovsko-metohijski problem, objašnjava Raković:

„Čak i kod onih koji su najveći politički oponenti postoji konsenzus da ne dolazi u obzir secesija niti podela KiM, tako da će ovo samo, u stvari, udariti ’tačku na j‘ u tom konsenzusu i homogenizaciji srpskog naroda na kosovsko-metohijskom pitanju“.

U saopštenju SPC se podseća da se idejom o podeli KiM svesno prenebregava činjenica da podela ne bi bila ništa drugo do priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije i poklanjanje najvećeg dela teritorije južne srpske pokrajine.

„U svetskoj istoriji nema primera da neki narod u miru, dve decenije posle oružanog sukoba, daje svoje za svoje. Podelom bi narod velikog dela KiM automatski bio ostavljen na milost i nemilost režimu takozvane države Kosovo i pogromu sličnom onom iz marta 2004. godine, ili bi pod pritiskom i tihim terorom bio prisiljen na egzodus“, navodi se u tekstu koji su vladike nazvale „očinskim apelom“.

„Prosperitet Srbije se ne može graditi na dezintegraciji onoga što predstavlja kamen temeljac njenog integriteta, njene istorije i državnosti. Očuvanje KiM kao integralnog dela Srbije, po svim međunarodnim standardima, a ujedno u skladu sa Ustavom SrbijeRezolucijom 1244 UN ne znači konfrontaciju sa svetom, već upravo afirmaciju stava da se bez osnovnih prava i sloboda jednog naroda, njegovog identiteta, duhovnosti i kulture, ne može naći stabilno dugoročno rešenje“, stoji dalje u tekstu saopštenja.

Na KiM se ne gradi društvo jednakih prava i sloboda, nego društvo koje je u svim aspektima protivno osnovnim vrednostima na kojima počivaju demokratska društva, smatraju crkveni oci.

Kao najbolji primer kršenja prava našeg naroda i crkve na KiM Sabor navodi sprečavanje formiranja Zajednice srpskih opština, nepoštovanje odluke Ustavnog suda o zemlji manastira Visoki Dečani, blokadu regulisanja pravnog položaja SPC i srpske kulturne baštine…

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Crkva povukla crvenu liniju za Kosovo"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.