STAV

Da li je Zemljin „ZLI BLIZANAC“ bio PRVA naseljiva PLANETA u Sunčevom sistemu?

Ilustracija
foto: NASA / JPL / Wikimedia Commons

Venera, najtoplija planeta Sunčevog sistema često se naziva i zli blizanac Zemlje. Ipak, istraživanja pokazuju da je Venera možda imala ogromne okeane i blagu klimu.

Njena površina je dovoljno topla da otopi olovo, a njeno nebo je tamno od otrovnih oblaka sumporne kiseline. O Veneri se često govori kao o zlom blizancu Zemlje, ali uslovi na toj planeti nisu oduvek bili tako pakleni, pokazuju istraživanja po kojima je to moglo biti prvo mesto u Sunčevom sistemu koje je postalo nastanjivo, piše Gardijan.

Studija koje će biti predstavljena ove nedelje na sastanku Američkog astronomskog društva u Pasadeni zaključuje da je u vreme kada se primitivna bakterija pojavila na Zemlji, Venera imala blagu klimu i velike okeane duboke i do 2.000 metara.

– Da ste živeli pre tri milijarde godina na maloj visini i na maloj geografskoj širini temperatura površine ne bi se mnogo razlikovala od one na tropskom delu Zemlje – kaže Majkl Vej koji je bio na čelu istraživanja u Nasa Godar institutu za svemirska istraživanja u Njujorku.

Okeani drevne Venere

Nebo nad Venerom je bilo oblačno uz gotovo neprekidnu kišu u nekim delovima.

– Pa tako, dok su zalasci Sunca bili lepi, tokom dana je uglavnom bilo oblačno s padavinama – kaže Vej.

U suštini, ako su proračuni tačni, okeani su postojali do pre oko 715 miliona godina – dovoljno dug period klimatske stabilnosti da se razvije mikrobiološki život.

– Okeani drevne Venere su verovatno imali konstantnu temperaturu, a ukoliko život počinje u okeanima – nešto za šta nismo sasvim sigurni ni kada je u pitanju Zemlja – onda se radi o dobroj polaznoj osnovi za život – rekao je Vej.

Drugi stručnjaci za planete su saglasni da su, uprkos različitim sudbinama dve planete, Zemlja u svojim prvim danima i Venera bile slične.

Venera je danas najtoplija planeta u Solarnom sistemu

– Naseljena ili ne, nisam u poziciji da odgovaram na pitanja. Verovatno je Venera nekada imala okean i verovatno su atmosfere Venere i Zemlje bile slične – kaže profesor Takehiko Satoh iz misije Akatsuki Japanske agencije za istraživanja.

S prosečnom temperaturom na površini od 462 stepena Celzijusa, Venera je danas najtoplija planeta u Solarnom sistemu, zahvaljujući svojoj blizini Suncu i nepropusnoj atmosferi od ugljen dioksida, 90 puta gušćoj od Zemljine. U nekom momentu u prošlosti planete je verovatno došlo do efekta staklene bašte.

Američke i Sovjetske letelice koje su slane na Veneru su preživljavale svega po nekoliko sati na površini pre nego što su bivale uništene.

Vej i njegove kolege su simulirale klimu na Veneri u različitim vremenskim tačkama od pre 2,9 milijardi godina i 715 miliona godina primenjujući modele slične onima za predviđanje budućnosti klime na Zemlji. Naučnici su u model stavljali neke od osnovnih pretpostavki poput vremena, jačine sunca i brzine rotacije planete.

U toj virtuelnoj verziji, pre 2,9 milijardi godina, na površini Venere prosečna temperatura je bila 11 stepeni Cenzijusa i rasla je svega do prosečnih 15 stepeni do pre 715 miliona godina kada je Sunce postalo snažnije.

Tek preciznija merenja mogla bi da odgovore na pitanja o hemijskoj promeni površine i atmosfere kako bi se utvrdilo koliko je vode u prošlosti bilo na planeti i kada je počela da nestaje.

Da li je odlazak na Veneru moguć?

Neke od tih informacija bi mogla da obezbedi Misija Akatsuki koja posmatra vremenski sistem Venere. Svemirska letelica je trebalo da uđe u orbitu planete 2010, ali nakon što joj je eksplodirao glavni motor, provela je pet godina kružeći oko Sunca poput minijaturne veštačke planete. Prošle godine naučnici su je preusmerili u orbitu i misija bi tek mogla da da odgovore na pitanja o susednoj planeti uključujući i podatke o tome ima li vulkanske aktivnosti, da li udaraju munje i zašto se atmosfera vrti 60 puta brže nego sama planeta.

– Potreban je značajan tehnološki razvoj i naravno novac da se izgradi letelica koja može sleteti i preživeti uslove na površini Venere i kopati po njenom tlu. Ipak, uz određene investivije to bi bilo moguće – kaže Vej.

(Skandalozno.rs, Izvor: blic.rs)

Close